Вести

Вести (162)

Вести из парохије

pasjane proslava


Данас 13. октобра по грегоријанском, а 26. октобра по јулијанском календару Српска Православна Црква слави новоустановљени празник посвећен новомученици, Светој Босиљки пасјанској, која је 3. маја ове године канонизована одлуком Светог архијерејског сабора  СПЦ и сврстана у ред светих.
Сећање на догађај када је у Пасјану Босиљка Рајчић живећи смерним животом у побожној српској породици, мученичком смрћу завршила свој овоземаљски живот, после век и по сачували су и данас чувају мештани овог древног српског села крај Мораве.
Тим поводом данас је по први пут на празник Свете Босиљке служена Света архијерејска литургија, коју је у цркви Преображења Господњег у Пасјану служио епископ рашко-призренске епархије господин Теодосије и епископ буеносајреске и централно-јужноамеричке епархије господин Кирил, са свештенством и монаштвом, док су за певницом били млади богослови призренске Богословије.
Архијерејској литургији су приуствивали верници из Косовског поморавља и шире.

О подвигу Свете новомученице Босиљке пасјанске, тумачећи њено житије, у својој беседи је говорио епископ рашко призренски господин Теодосије који је истакао да је цела васељена сазнала за подвиг младе српкиње из Пасјана, која је верујући у Господа Исуса Христа страдала за веру и крст.
Епископ буеносајреске и централно-јужноамеричке епархије господин Кирил у својој беседи је рекао да Пасјане није место које је познато у свету, али да се о Пасјану данас чује широм света због подвига Свете новомученице Босиљке чији празник данас прослављамо.
Након Свете литургије одржан је пригодан културно уметнички програм, који је приређен у част прве прославе празника Свете новомученице Босиљке.
Црквени одбор за свештенство и присутне вернике организовао је пригодну гозбу.

Житије Свете новомученице Босиљке пасјанске

18Босиљка Рајчић рођена је у Пасјану код Гњилана, живела је у 19. веку. Породица Рајчић је пореклом из околине Крагујевца, одакле се преселила близу Куманова, а затим настанила у Пасјану код Гњилана у 18. веку. Босиљка се одликовала кротом нарави, искреношћу, трудољубљем и послушношћу. Од малих ногу помагала је својој породици у кућним пословима и пословима око стоке, браћи и оцу на пољским радовима и око огрева за зиму.
Када је напунила 17 година, родитељи су је из села први пут повели у Гњилане, на Ивањдан, када се у граду скупља народ из свих околних села.
Због своје лепоте, Босиљка није остала незапажена, па је убрзо привукла пажњу Арнаута из Депца, који ју дуго пратио и вребао прилику да је отме. У јесен, Босиљка се заједно са оцем и братом упутила у шуму код Белог камена, на Стружинама, далеко изнад села. Тројица Арнаута су искористили прилику, уграбили девојку и одвукли је према Карадаку, пуцајући све време на њеног оца и брата.

Босиљкина породица и родбина, заједно са свештеником из Пасјана је неколико дана код турских власти у Гњилану покушавала да докаже да је млада Босиљка отета. Због своје наклоњености према Арнаутима, турске власти су отезали истрагу, верујући да ће се девојка помирити са тренутном ситуацијом.

У дому Арнаута, Босиљка је свакодневно била изложена увредама и уценама да прими ислам и да се уда за отмичара. Непрестано су је убеђивали, нису јој дозволили да спава нити да једе или пије.[1] Упркос свему, Босиљка је одолевала свим искушењима, а губећи стрпљење, њен отмичар је још више мучио тако што јој је секао косу, пржио табане, газио и тукао по лицу и слабинама.
Након неуспешних убеђивања, Арнаути су Босиљки довели старију потурчену Српкињу, муслиманског имена, која ју је наговарала да прими ислам и спасе себе и своју породицу. Босиљка је остала истог става, рекашви:

„Ја своју веру имам. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена, ја имам свог заручника.“

Након тога, жена која ју је убеђивала да прихвати ислам и уда се за свог отмичара, покушала је још једном да убеди девојку да попусти и тако спаси своју душу, на шта јој је Босиљка одговорила:

„Ристос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога бога и моје свете вере, као ти, коју жалим. Тако се не спасава душа, већ се губи.“

Уследила су нова мучења, облачење у димије и навлачење зара на лице, које је Босиљка цепала са себе. Понижен и посустао, њен отмичар је одлучио да погуби девојку. Позвао је двојицу својих рођака, са којима је изнемоглу девојку одвукао коњем до реке Лапушнице, где су је изболи ножевима, а након тога јој комадали тело.

Након страдања турске власти су дозволиле Босиљкиној родбини и осталим Пасјанцима да сахране девојку, поред старе цркве, а касније приликом обнове, њени посмртни остаци узидани су у цркву Светог Преображења у Пасјану.


Тропар Светој новомученици Босиљки, глас 4.

Девица твоја Исусе Босиљка поје крепким гласом: тебе Жениче мој љубим и тебе тражећи састрадавам ти, и сараспињем и сапогребујем се крштењу твоме и страдам тебе ради да би царствовала у теби, и умирем за тебе да би живела са тобом. И као жртву непорочну прими мене која ти с љубављу припадам, а њеним молитвама као милостив спаси душе наше.


 

У древној цркви Светога Николе у Гњилану, данас на празник Покрова Пресвете Богородице служена је Света литургија којом је началствовао протојереј Зоран Ковачевић уз саслужење свештеника гњиланске парохије и верног народа.

"Величамо те, Пресвета Дјево, и поштујемо часни Твој покров!"

crkva-gnjilane2018

Светој литургији у гњиланском храму присуствовало је више десетина верника из поморавља. Један број верника узео је причешће на данашњој литургији, а протојереј Зоран Ковачевић одржао је кратку беседу у којој је истакао значај прослављања данашњег празника за наш народ на страдалном Косову и Метохији.
Као и сваке године домаћин припрема славски колач, који су данас, као бескрвну жртву, за здравље и спасење своје породице принели Цветко и Златка Миленковић из Шилова. Након резања славског колача  изабран је домаћин славе Покрова Пресвете Богородице за нередну годину.
Породица Миленковић је након Свете литургије за присутне вернике припремила скромно послужење.

18 16

О значају празника је написано много, а поштовање које верници исказују према светитељки над светитељима, је неизмерно.
"У четврти час ноћи, изнад сабраног верног народа  појавила се Пресвета Богородица са раширеним омофором на рукама, као да покрива сав народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видевшии то јављање Пресвете Богомајке показа руком свом ученику, блаженом Епифанију, и упита га: "Видиш ли, чедо моје, Царицу света како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим,  оче свети, како је покрила својим часним покровом, који је светлији од муње, сав народ који је у храму!ˮОвим благословеним јављањем Пресвета Дјева је потврдила молитвено заступништво и утеху за васцели свет".

15 13

У Гњилану се данашњи дан свечано прославља. Нажалост након ратних збивања у граду је остао веома мали број Срба, па се тако овај празник прославља свечано само у порти гњиланске цркве, где се иначе окупља српски народ на овом делу Косова и Метохије.

 Небесна Царице,о Богородице,
 Покров Твој желимо,
 Теби се молимо Спаси нас од (у)вреда,
 заклони од беда.
 Покровом покри ме,
 Царице Пресвета,
 Милошћу спаси ме,
 Дјевице Пречиста.
 Ти ћеш ме исцелит Чистотом убелит.
 Слава Ти и слава Помоћнице права,
 Гле славећи Тебе Ми чистимо себе.
 Небесна Царице О Богородице.

У Коретишту, српском селу крај Гњилана, јуче је започета изградња спомен чесме, која ће красити порту храма цара Константина и царице Јелене.
"Поп Трајкова чесма" биће изграђена средствима људи добре воље, који својим прилогом често помажу сличне акције.
Недавно је средствима верног народа из Коретишта и околине ископан артеријски бунар са здравом пијаћом водом, које има у неизмерним количинама.

pop trajkova cesma

(О томе ко је  протојереј Трајко Ковачевић писао је професор Милорад Миња Филић)
Међу учитељима и националним радницима Гњилана и околине, а и шире, протојереј Трајко Ковачевић заузима истакнуто место.

protatrajkokovacevicРођен је у селу Коретишту 1862. године, у земљорадничкој породици, од оца Косте и мајке Стане.
Основну школу завршио је у Гњилану, а школске 1888/89. године Призренску богословију. Учио је и Учитељску школу у Београду. Године 1890. примљен је за учитеља гњиланске основне школе. Године 1892. године оженио се Стојном Поповић (ћерком Зафира Поповића), која је једно време била учитељица у Гњилану. После 1895. године, изгледа, да одлази у Македонију. Протојереј Трајко Ковачевић се опет враћа у Гњилане, где је управитељ основне школе 1901, 1902/03. године.
Већ 1903. године долази у сукоб са Нићифором, рашко-призренским митрополитом, због жеље учитеља да се донесе Уредба којом би се регулисала права и дужности учитеља и тако се ови заштитили Протојереј Трајко Ковачевић од самовоље митрополитове. Због тога је протојереј Трајко Ковачевић са учитељем Петром Катанићем и његовом женом Стојанком био отпуштен од стране митрополита. Онда је учитељ Владимир Јоксић интервенисао код митрополита да опрости казну коју је изрекао учитељима. О овоме пише и Олга Николић и истиче да је у том сукобу протојереј Трајко Ковачевић, од стране учитеља вучитрнских, затим из Приштине, Неродимља, Липљана, Гуштерице, Лапљег Села, био одређен за заступника - опуномоћника њиховог код митрополита.
После овог сукоба, Трајка опет налазимо у Македонији, где му умире ћерка Даница.
Изгледа да се опет враћа у Гњилане, те опет нема мира, али овога пута од Турака, који му прете убиством.
Једном приликом су пуцали на њега и промашили га, а метак је окрзнуо његову жену Стојну. Због несигурности, Трајко бива принуђен да оде у Србију. Радио је као парох у Ново-бановинској парохији, као и у Богатићу код Шапца.

Протојереј Трајко Ковачевић је добровољац у Првом светском рату, учесник церске битке, а 1915. године са сином Лазаром прелази Албанију. У међуратном периоду у Гњилану,  дакле, био је учитељ и архијерејски намесник, а кратко време и управитељ основне школе, као и вршилац дужности школског надзорника.

Протојереј Трајко Ковачевић је због својих способности увек био у центру догађаја, стално прогањан и од стране наших људи, а и од Турака и Арнаута. У критичним ситуацијама био је принуђен да се склања из завичаја, али се опет враћа њему, остајући му веран до краја живота. Протојереј Трајко Ковачевић умро је 1925. године.

О њему Стојан Капетановић пише: „Био је то човек од ретке вредности и способности“. Тодор Станковић, обилазећи његово родно село пише: „У овоме је селу рођен из честите српске куће Трајко Ковачевић, вишегодишњи одлични српски учитељ у Гњилану и другим местима у Старој Србији“.

Страна 1 од 54
Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Вести