Како и када постимо

У Цркви су установљени једнодневни и вишедневни постови.

Једнодневни постови

Сваке среде и петка (осим у дане тзв. трапавих седмица)
Зимски Крстовдан (18. јануар)
Усековање главе Св. Јована Крститеља (11. септембар)
Јесењи Крстовдан или Воздвижење Часног Крста Господњег (27. септембар)

Вишедневни постови

Васкршњи пост (Велики, Часни, строги пост): траје 7 недеља до Васкрса

Петровски пост (Петро-Павловски, Апостолски пост): од недеље Свих Светих (прва недеља након празника Духова) до Петровдана (12. јула), па може, у зависности од тога када пада Васкрс, трајати од 8 дана до 6 недеља

Богородични пост (Великогоспојински, Госпојински пост): 14 – 27. августа; пости се и на сам празник Успења Пресвете Богородице – Велике Госпојине (28. августа) ако падне у среду или петак
Божићни пост: 40 дана, 28.новембра – 7. јануара

Када се не пости

На дан Божића
На Богојављење
На дан Васкрса
Средом и петком током трапавих седмица

Трапаве седмице:
Седмица иза недеље о Митару и Фарисеју (погледати у православном календару за ту годину)

Среда и петак Беле недеље, тј. седмице пред Васкршњи пост

Целе Светле седмице, тј. недеље по Васкрсу

Среда и петак Духовске недеље, тј. седмице по Духовима Фарисеју (погледати у православном календару за ту годину)

Од Божића до Богојављења (осим Крстовдана, 18. јануара), тј. 7 – 19. јануара

Разрешење од поста: :односи се на болесне, труднице и дојиље, оне који из неког објективног разлога нису у могућности да то испоштују, али о томе човек не сме да одлучује сам, већ искључиво по благослову свог пароха, исповедника или духовника.

Детаљније се можете информисати о свим питањима везаним за пост код свог пароха или духовника, као и кроз књигу "Српски православни посни кувар" о. Жарка Гавриловића, у коме се налази и неколико хиљада рецепата посних јела, на води и на уљу. Поред ове, постоје још бројне православне књиге о посту, које садрже и практичне рецепте за његову правилну припрему.

Важно!

У данашње време слављење славе често уме да буде знак помодарства, претварајући се у бучно и раскалашно славље за себе, а не молитвено прослављање свеца – заштитника дома и породице. Обесвећивањем и губљењем духовног карактера славе, губи се и њен истински смисао. Тако се, у жељи да се пред гостима покаже што већи број разноврсних јела, спремају мрсна јела у дане када слава пада у постан дан, среду, петак или за време одређеног поста. Слава се не спрема ради гостију, већ свеца ради, те је једино важно тога дана сабрање породице, одлазак на Литургију, припрема славског колача, вина, жита и свеће. Изговор домаћице да је посну славу тешко спремити – спада у лењост, потреба да се пред гостима покажу куварске вештине домаћице – у гордост. Ако слава пада у постан дан, боље је не славити је, него је славити за трпезом са мрсном храном!

Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Веронаука Како и када постимо