уторак, 15 октобар 2013 21:39

ЛИТУРГИЈСКО КРШТЕЊЕ У ГЊИЛАНУ

krstenje ognjen

У понедељак 14.октобра 2013. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, Свету Литургију у храму Светог Николаја у Гњилану служили су Протосинђел Кирило, Протојереј Зоран Ковачевић и Протојереј Радивоје Живковић уз саслужење парохијског ђакона Александра Марковића. У складу са ранохришћанском традицијом Цркве у току Литургије крштен је мали ОГЊЕН , син Господина Зорана Б. Ковачевића из Коретишта и његове супруге Јасмине. Идеја и жеља свештенства и родитеља је била да крштење не буде само један лични и приватни чин, већ црквени догађај увођењa у Литургијску заједницу, као акт који се тиче целе парохије као једне молитвене заједнице.

На Светој Литургији , након прочитаног јеванђеља, беседио је Протосинђел Кирило Драганачки.

Пошто је Света тајна крштења суштински неодвојива од Тела и Крви Христове, јер се причешћем сједињујемо са Христом, први од верника који је на Светој Литургији причешћен је био новокрштени Огњен. Божанственој Лиитургији , којој је присуствовао велики број верника из околних српских села улепшало је појање студената Богословског факултета из Косовског поморавља, Весимира Антанасковића, Далибора Живковића и Небојше Секулића.

Литургији је присуствовала и група песника из Косовског поморавља који су након завршене службе у порти цркве окупљеном народу казивали своје стихове. Међу њима било је познатих имена савремене српске поезије: Радослав Златановић, Благоје Савић и др.

Након наступа песника, свештенство и верни народ узели су учешћа у трпези љубави коју су припремили овогодишњи домаћии славе а уједно и родитељи новокрштеног Огњена .

Протојереј Зоран Ковачевић


Published in Вести

kmetovce svvarvara

Кметовце је српско-албанско село на левој обали Прилепничке реке удаљено око 7 км сероисточно од Гњилана. Познато је под истим именом још од средњег века.У књизи дужника новобрдског трговца Михаила Лукаревића помиње се 1437.године неки:“Радич Радосалић де Кметовца“. На 1 км југоисточно од садашњег села су остаци некадашњег манастира посвећеном Св. Варвари односно Св.Димитрију. Двоструко патронство се тумачи могућношћу да је Св. Димитрије био ранији патрон док је Св. Варвара као популарнији патрон млађег порекла. Манастир је саграђен време цара Душана а његова властелинство се простирало на неколико околних села. Коначно је порушен у 18.веку да би тесаници из њених зидова били употребљени за грађење мостова на оближњим речицама Бањи и Добруши.Непосредна околина са долином ок манастира и данас се зове „Варварица“ по патрону цркве.Ту је постојало и старо српско село које је порушено у 18.веку. Око цркве налази се веома старо српско гробе а западно од цркве разгранати храст чија старост износи више стотина година.У гробљу има и неколико камених надгробних споменика са старим геометријским украсним шарама, крстовима и стилизованим контурама покојника.

Црква Св.Варваре била је издуженог правоугаоног облика са апсидом на источној страни, споља тространим и изнутра полукружном.Унутрашња дужина цркве је 10 а ширина 4,5 м. У њеној основи се истиче вешта комбинација између грађевине сажетог уписаног крста и једнобродне полуобличасто засведене цркве.Кубе су на источној страни носили зидани двојни ступци издуженог правоугаоног пресека а на западној страни се ослањало на конструктивни зид наоса.Основа у виду уписаног крста са два слободна ослонца на источној страни изузетна је појава за ово време на нашем подручју.На западној страни је била полуотворена припрада.Западни и јужни зид цркве су готово до темеља разорени а северни је делимично сачуван и до висине од 3-4 метара а у његовом поткуполном простору и до 7 м од висине пода.У дебљини зида северно од апсиде очувана је и мала ниша проскомидије.Фасаде су пажњжљиво обрађиване великим каменим тесанцима слаганим у правилне редове који су међусобно одвајани двоструким низовима црвених опека и белих малтерних спојница.Оживљавању фасада доприносе плитко истакнути широки пиластри и полукружни –лезене на средњем пољу.По архитонском склопу ово здање се подудара са црквом Св.Николе у манастиру Св.Архангела код Призрена,једном од двеју Душанових монументалних задужбина.

У североисточном делу храма очувани су остаци фресака: неколико фрагмената попрсја светитеља сликаних на црквеној позадини.Инкарнат ликова је сликан у океру са зеленим подсликавањем док је коса наглашена широким потезима шетке белом, црвеном и мрком бојом.Остаци фресака приближно одређеују хронологију споменика.Прилична непосредност са којом је у Св.Варвари поновљено архитектонско решење цркве Св.Николе из призренских Арханђела говори о временском настајању оба споменика.Ако се томе дода и усмена традиција према којој је ова црква саграђена у Душаново време кад и Богородичина црква у селу Ваганешу која је удаљена 15 км одавде и у којој је сачуван потпис из 1355.

године, са сигурношћу се може тврдити да је саграђена и живописана у шестој деценији 14. века. Остаци цркве Св.Варваре су делимично конзервирани 1966-1968.године.

Извор: „Задужбине Косова“

П.С. По усменогј традицији у манастиру Св. Варваре у Кметовцу крштен је српски КНЕЗ ЛАЗАР чије се родно село ПРИЛЕПАЦ налази на свега неколико километара од ове светиње.

Приредио: Протојереј Зоран Ковачевић


Published in Вести
Страна 14 од 14
Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Беседе и духовне поуке Грожђе љубави Displaying items by tag: Гњилане