Displaying items by tag: Коретиште http://spcognjilane.com Wed, 20 Nov 2019 14:09:51 +0100 Joomla! - Open Source Content Management sr-rs Цркве у Коретишту, Гњилану и Шилову окићене Бадњацима (фото) http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/357-cr-v-u-r-ish-u-gnjil-nu-i-shil-vu-ic-n-b-dnj-ci http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/357-cr-v-u-r-ish-u-gnjil-nu-i-shil-vu-ic-n-b-dnj-ci

 

crkva koretiste badnji dan

Пре породичне вечере на Бадње вече, када ће сви чланови породице бити на окупу, мештани Коретишта окупили су се у порти цркве Св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту како би освештали Бадњаке које ће унети у своје куће како би топлотом ватре Бадњака угрејали Богомладенца Исуса Христа.

Освећење Бадњака у Коретишту и у Шилову, обавио обавио је протојереј Зоран Ковачевић.

Исто је било и у гњиланској Саборној цркви св. Николе, где су преостали Срби који живе у овом граду унели Бадњаке, које су по дугогодишњој традицији посекли у селу Стража, надомак Гњилана..

Рождество твоје Христе Боже наш,

возсија мирови свјет разума,

в њем бо звјездам служашчиј звездоју учахусја,

тебје клањатнсја солнцу правди и тебје вједети с висоти востока,

Господи слава тебје.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157677442424208,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Sun, 06 Jan 2019 17:31:31 +0100
У Коретишту почела изградња "Поп Трајкове чесме" http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/354-u-r-ish-u-p-c-l-izgr-dnj-p-p-r-v-c-s http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/354-u-r-ish-u-p-c-l-izgr-dnj-p-p-r-v-c-s

У Коретишту, српском селу крај Гњилана, јуче је започета изградња спомен чесме, која ће красити порту храма цара Константина и царице Јелене.
"Поп Трајкова чесма" биће изграђена средствима људи добре воље, који својим прилогом често помажу сличне акције.
Недавно је средствима верног народа из Коретишта и околине ископан артеријски бунар са здравом пијаћом водом, које има у неизмерним количинама.

pop trajkova cesma

(О томе ко је  протојереј Трајко Ковачевић писао је професор Милорад Миња Филић)
Међу учитељима и националним радницима Гњилана и околине, а и шире, протојереј Трајко Ковачевић заузима истакнуто место.

protatrajkokovacevicРођен је у селу Коретишту 1862. године, у земљорадничкој породици, од оца Косте и мајке Стане.
Основну школу завршио је у Гњилану, а школске 1888/89. године Призренску богословију. Учио је и Учитељску школу у Београду. Године 1890. примљен је за учитеља гњиланске основне школе. Године 1892. године оженио се Стојном Поповић (ћерком Зафира Поповића), која је једно време била учитељица у Гњилану. После 1895. године, изгледа, да одлази у Македонију. Протојереј Трајко Ковачевић се опет враћа у Гњилане, где је управитељ основне школе 1901, 1902/03. године.
Већ 1903. године долази у сукоб са Нићифором, рашко-призренским митрополитом, због жеље учитеља да се донесе Уредба којом би се регулисала права и дужности учитеља и тако се ови заштитили Протојереј Трајко Ковачевић од самовоље митрополитове. Због тога је протојереј Трајко Ковачевић са учитељем Петром Катанићем и његовом женом Стојанком био отпуштен од стране митрополита. Онда је учитељ Владимир Јоксић интервенисао код митрополита да опрости казну коју је изрекао учитељима. О овоме пише и Олга Николић и истиче да је у том сукобу протојереј Трајко Ковачевић, од стране учитеља вучитрнских, затим из Приштине, Неродимља, Липљана, Гуштерице, Лапљег Села, био одређен за заступника - опуномоћника њиховог код митрополита.
После овог сукоба, Трајка опет налазимо у Македонији, где му умире ћерка Даница.
Изгледа да се опет враћа у Гњилане, те опет нема мира, али овога пута од Турака, који му прете убиством.
Једном приликом су пуцали на њега и промашили га, а метак је окрзнуо његову жену Стојну. Због несигурности, Трајко бива принуђен да оде у Србију. Радио је као парох у Ново-бановинској парохији, као и у Богатићу код Шапца.

Протојереј Трајко Ковачевић је добровољац у Првом светском рату, учесник церске битке, а 1915. године са сином Лазаром прелази Албанију. У међуратном периоду у Гњилану,  дакле, био је учитељ и архијерејски намесник, а кратко време и управитељ основне школе, као и вршилац дужности школског надзорника.

Протојереј Трајко Ковачевић је због својих способности увек био у центру догађаја, стално прогањан и од стране наших људи, а и од Турака и Арнаута. У критичним ситуацијама био је принуђен да се склања из завичаја, али се опет враћа њему, остајући му веран до краја живота. Протојереј Трајко Ковачевић умро је 1925. године.

О њему Стојан Капетановић пише: „Био је то човек од ретке вредности и способности“. Тодор Станковић, обилазећи његово родно село пише: „У овоме је селу рођен из честите српске куће Трајко Ковачевић, вишегодишњи одлични српски учитељ у Гњилану и другим местима у Старој Србији“.

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Wed, 22 Aug 2018 22:55:05 +0200
У Коретишту свечано прослављена храмовна слава http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/351-u-r-ish-u-sv-c-n-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/351-u-r-ish-u-sv-c-n-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v

На празник св. цара Константина и царице Јелене у истоименој цркви у Коретишту, служена је Света Литургија у присуству верника из Коретишта и околних села.

Литургију је служио протојереј Драган Којић уз саслужење протојереја Зорана Ковачевића и протојереја Радивоја Живковића.

Протојереј Драган Којић одржао је кратку беседу у којој је истакао улогу и значај свеца које данас прослављамо за хришћанство.

Као и сваке и ове године је пререзан славски колач, који је као бескрвну жртву у част св. цара Константина и његове мајке царице Јелене, а за здравље и спасење његово и његове породице принео Љубисав Цветковић, мештанин овога села, који је за присутне вернике приредио скромну гозбу након Свете Литургије у новосаграђеном објекту који се налази у црквеној порти.

Мита Ковачевић из Коретишта, нови је кум храма св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту.

crkva koretiste

МОЛИТВА прва светом цару Константину и царици Јелени
Свети цареви Константине и Јелена, пред Богом и Матером Божјом ви сте нада наша и посредници наши, наша радост у временима злим, штитите нас кад устреба и помозите нам. Манастира наших и цркава пазитељи, због чега верујемо и молимо се у сузама усрдно вама, не окрените се од нас слабих, и посредујете пред Богом и пречистом матером Божјом Маријом да бдију над нама праштајући нам сагрешења наша и да све нас оснаже у вери доживотно, до опроштаја грехова наших. Амин.
МОЛИТВА друга светом цару Константину и царици Јелени
Свети цареви Константине и Јелена, ви који сте чистији од свих Господњом руком одабраних царева, падајући пред вама у сузама вас молимо: помилујте нас који смо у невољама; ви сте посредници наши пред Светом Тројицом, и избавитељи. Почујте мољења наша сада, одагнајте невоље наше у овом земном животу и излечите немоћи наше, исцелите болести наше, угасите пламен злобе наше, избавите нас од непријатеља видљивих и невидљивих. Дајте нам да у миру са другима и у миру своме душевном живимо; помозите нам молитвама вашим светим. Смилујте се сада и опростите сагрешења наша, јер са Страхом и умиљењем кличемо вам: Родитељи хришћана! Амин.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157667727490487,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=css2,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Mon, 04 Jun 2018 23:12:36 +0200
Вечерње Великог петка са изношењем Плаштанице у Гњилану, Коретишту и Шилову http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/346-v-c-rnj-v-li-g-p-s-izn-sh-nj-pl-sh-nic-u-gnjil-nu-r-ish-u-i-shil-vu http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/346-v-c-rnj-v-li-g-p-s-izn-sh-nj-pl-sh-nic-u-gnjil-nu-r-ish-u-i-shil-vu
У храму св. Николе у Гњилану служено је Вечерње Великог Петка, са изношењем плаштанице.
Вечерње је служио протојереј Радивоје Живковић уз саслужење ђакона Александра Марковића, у присуству верника из околних гњиланских села.
Протојереј Зоран Ковачевић служио је Вечерње Великог Петка у цркви св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту и у цркви св. апостола и јеванђелиста Марка у Шилову.
Велики петак -  дан велике жалости,  обележава се строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава.

Гњилане

Црква на Велики Петак помиње Страдања Господа Исуса Христа. На јутрењу Великог петка се произноси благовест о страдањима и смрти Богочовека Христа и чита се дванаест страсних јеванђеља.
На Велики петак се служе тзв. Царски часови, то су спојени први, трећи, шести и девети час.
Зову се царски часови из простог разлога што су се првобитно служили у придворном храму уз произношење многољествија цару.
Вечерње Великог Петка - тада се износи плаштаница, ради поклоњења умрлом Господу, изображеном на плаштаници.

Коретиште

На вечерњој молитви читају се паримеји, апостол и јеванђеље.

Након изношења плаштанице, на повечерју, пева се канон о распећу Господњем, који нам описује жалост Цркве и плач Пресвете Богородице.

На Велики Петак Литургија се не служи, изузев, ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.

У богослужењима Великог Петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста.

Сама богослужења тог дана састоје се из:

јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи, као што смо напоменули, увече на Велики четвртак),

царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице.

После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века.

Овога дана предвиђен је најстрожи пост. Православни тог дана строго посте на сувом хлебу и води, а многи тог дана ништа не једу, нити пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак се црквена звона не оглашавају, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења обзнањује клепалима.

Црква Св. Николе у Гњилану

Из химнографије Светог и Великог петка

Ходите сви да певамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и говораше: ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој. (кондак)
Разбојника благоразумног, истога дана удостојио си Раја, Господе; и мене дрветом крсним просветли, и спаси ме. (свјетилен)
Сваки део светога твога тела, срамоту нас ради претрпе: глава трње, лице пљување, вилице шамаре, уста укус жучис оцтом помешан, уши хуле безбожне, леђа бијење и рука трску, цело тело растезање на крсту, удови клинове и ребра копље.Ти који си за нас пострадао, и од страдања нас ослободио; и који си сишао к нама човекољубљем и подигао нас, свесилни Спасе, помилуј нас. (друга стихира на хвалитне)
Господе, када си Ти узлазио на Крст, страх и трепет обузе твар; и земљи си, дакле, забранио да прогута оне који Те распињаху, а аду си заповедио да отпусти сужње на препород људи. Судијо живих и мртвих, дошао си да дарујеш живот а не смрт. Човекољубче, слава Теби. (слава на стиховње)
Већ судије неправедне, умачу трску за одлуку, и Исус бива суђен и осуђује се на крст; и твар страда, гледајући на Крсту Господа. Но Ти који природом тела страдаш мене ради, Господе благи, слава Теби. (и сада на стиховње)
Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на Крсту прикован и копљем прободен, излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти. (тропар)

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Fri, 06 Apr 2018 20:20:19 +0200
Божићна посланица Српске Православне Цркве http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/336-b-zicn-p-sl-nic-srps-pr-v-sl-vn-cr-v http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/336-b-zicn-p-sl-nic-srps-pr-v-sl-vn-cr-v

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

patrijarh-irinej

„Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14)

Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16).

Како нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)? Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16).

Свети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника.

Да додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4).

Драга браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој.

Српски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле.

Божић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24).

Божић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности.

У ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21).

Поздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића!

Мир Божји, Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2017. година!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2016.

Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца, чудесно Рођеног од Духа Светог и Марије Дјеве ради нас и ради нашега спасења:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ бивши нишки ЈОВАН

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Thu, 05 Jan 2017 21:36:51 +0100
Богојављење у Гњилану, Коретишту и Шилову (фото) http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/324-b-g-vlj-nj-u-gnjil-nu-r-ish-u-i-shil-vu http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/324-b-g-vlj-nj-u-gnjil-nu-r-ish-u-i-shil-vu

gnjilanebogojavljenje2015

У раним јутарњим часовима, на Богојављење, у саборној цркви Св. Николе у Гњилану, Свету литургију је служио први парох гњилански - протојереј Зоран Ковачевић, уз саслужење протојереја Радивоја Живковића и ђакона Александра Марковића, уз присуство верника.
Након литургије, обављена је трократна  литија око цркве Св. Николе у Гњилану, после чега је обављено освећење водице и лицитирање за Часни Крст.
По устаљеној традицији у већини села Косовског поморавља, обичај је да се за Часни крст лицитира новцем. Ове године Часни Крст у цркви Св. Николе у Гњилану припао је Срђану Митровићу из Шилова, који је  излицитирао 100 000 динара.
У селу Коретиште, испред цркве Св. цара Константина и царице Јелене освећена је водица, а у надметању лицитирањем победио је Негован Живковић из Коретишта, који је излицитирао 60 000 динара.
У Шилову је такође након освећења водице обављена лицитација за Часни Крст.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157663541325882,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Tue, 19 Jan 2016 15:19:14 +0100
Изградња црквене сале(трпезарије) у Коретишту http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/320-izgr-dnj-cr-v-n-s-l-rp-z-ri-u-r-ish-u http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/320-izgr-dnj-cr-v-n-s-l-rp-z-ri-u-r-ish-u

kapela koretisteНакон вишегодишње паузе настављени су грађевински радови на  црквеној сали(трпезарији) при храму Светог цара Константина и царице Јелене у Коретишту. Очекује се да ће планирани радови (малтерисање) бити окончани до краја недеље.

 

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157660319651687,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Wed, 11 Nov 2015 21:07:27 +0100
Храмовна слава у Коретишту (Фото) http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/307-hr-vn-sl-v-u-r-ish-u-f http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/307-hr-vn-sl-v-u-r-ish-u-f

koretisteЊегово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Теодосије, на празник светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене, служио је свету Литургију у Косовском поморављу у месту Коретиште поводом храмовне славе. Eпископу је саслуживало свештенство Епархије рашко-призренске и верни народ гњиланског краја. Пред сам крај свете Литургије обављен је чин Литије и благосиљање славског жита и колача.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157651726816793,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=152,columns=5,captions=0{/myFlickr}

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Fri, 05 Jun 2015 11:11:56 +0200
НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У КОРЕТИШТУ http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/291-n-d-lj-pr-v-sl-vlj-u-r-ish-u http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/291-n-d-lj-pr-v-sl-vlj-u-r-ish-u

crkvaukoretistuУ недељу Православља (1.03.2015.године) у присуству већег броја верника, парох први гњилански, Протојереј Зоран Ковачевић, служио је Литургију Светог Василија Великог у храму Светог цара Константина и царице Јелене у Коретишту.Обраћајући се окупљеним верниицима, отац Зоран Ковачевић, беседио је о значају поста за наш духовни и хришћански живот. Сви присутни, који су се у току прве недеље поста постом и молитвом припремали, приступили су Светим Тајнама Тела и Крви Христове.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157650712842169,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

ТЕОДОРОВА СУБОТА У ГЊИЛАНУ

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157650627982117,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

 

 

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Mon, 02 Mar 2015 20:30:54 +0100
ОСВЕЋЕЊЕ БАДЊАКА У КОРЕТИШТУ И ШИЛОВУ (ФОТО) http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/284-sv-c-nj-b-dnj-u-r-ish-u-f http://spcognjilane.com/index.php/sr/2013-06-05-12-10-42/2013-08-03-20-58-29/item/284-sv-c-nj-b-dnj-u-r-ish-u-f

badnjak

У уторак, 6.јануара 2015. године, у поподневним часовима, протојереј Зоран Ковачевић, парох први гњилански, извршио чин освећења и паљења бадњака на платоу испред храма Светога Апостола и Јеванђелиста Марка. Освећењу и паљењу бадњака присустовао је велики број верника. У својој краткој беседи,  отац Зоран Ковачевић поручио је да је бадњак символ великог празника Божића - Рождества Сина Божијег

У присуству верника испред цркве Св.цара Константина и царице Јелене у Коретишту, протојереј Зоран Ковачевић освештао је бадњаке.

БАДЊИ ДАН, БАДЊЕ ВЕЧЕ, навечерје Рођења Христовог. Уочи Бадњег дана бди се, бденише и не спава - отуд му и назив у српском језику: бадњи, настало од б'дити, а то значи дан неспавања, бдења. Ујутро рано, сече се бадњак. У цркви се служе царски часови, насред храма, уз отворене царске двери и читање Јеванђеља и кађење. У наставку се служи Литургија Св. Василија Великог, а на сам празник - Златоустова. На Бадњи дан строго се пости и по старом обичају једе жито са медом, у спомен на древну праксу припремања оглашених за крштење на празник Христовог Рођења.

Божићна литургија биће служена у храму светог Николе у Гњилану у 6.00 часова

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157647822669894,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Tue, 06 Jan 2015 18:09:59 +0100