Вести

Вести (164)

Вести из парохије

kmetovce svvarvara

Кметовце је српско-албанско село на левој обали Прилепничке реке удаљено око 7 км сероисточно од Гњилана. Познато је под истим именом још од средњег века.У књизи дужника новобрдског трговца Михаила Лукаревића помиње се 1437.године неки:“Радич Радосалић де Кметовца“. На 1 км југоисточно од садашњег села су остаци некадашњег манастира посвећеном Св. Варвари односно Св.Димитрију. Двоструко патронство се тумачи могућношћу да је Св. Димитрије био ранији патрон док је Св. Варвара као популарнији патрон млађег порекла. Манастир је саграђен време цара Душана а његова властелинство се простирало на неколико околних села. Коначно је порушен у 18.веку да би тесаници из њених зидова били употребљени за грађење мостова на оближњим речицама Бањи и Добруши.Непосредна околина са долином ок манастира и данас се зове „Варварица“ по патрону цркве.Ту је постојало и старо српско село које је порушено у 18.веку. Око цркве налази се веома старо српско гробе а западно од цркве разгранати храст чија старост износи више стотина година.У гробљу има и неколико камених надгробних споменика са старим геометријским украсним шарама, крстовима и стилизованим контурама покојника.

Црква Св.Варваре била је издуженог правоугаоног облика са апсидом на источној страни, споља тространим и изнутра полукружном.Унутрашња дужина цркве је 10 а ширина 4,5 м. У њеној основи се истиче вешта комбинација између грађевине сажетог уписаног крста и једнобродне полуобличасто засведене цркве.Кубе су на источној страни носили зидани двојни ступци издуженог правоугаоног пресека а на западној страни се ослањало на конструктивни зид наоса.Основа у виду уписаног крста са два слободна ослонца на источној страни изузетна је појава за ово време на нашем подручју.На западној страни је била полуотворена припрада.Западни и јужни зид цркве су готово до темеља разорени а северни је делимично сачуван и до висине од 3-4 метара а у његовом поткуполном простору и до 7 м од висине пода.У дебљини зида северно од апсиде очувана је и мала ниша проскомидије.Фасаде су пажњжљиво обрађиване великим каменим тесанцима слаганим у правилне редове који су међусобно одвајани двоструким низовима црвених опека и белих малтерних спојница.Оживљавању фасада доприносе плитко истакнути широки пиластри и полукружни –лезене на средњем пољу.По архитонском склопу ово здање се подудара са црквом Св.Николе у манастиру Св.Архангела код Призрена,једном од двеју Душанових монументалних задужбина.

У североисточном делу храма очувани су остаци фресака: неколико фрагмената попрсја светитеља сликаних на црквеној позадини.Инкарнат ликова је сликан у океру са зеленим подсликавањем док је коса наглашена широким потезима шетке белом, црвеном и мрком бојом.Остаци фресака приближно одређеују хронологију споменика.Прилична непосредност са којом је у Св.Варвари поновљено архитектонско решење цркве Св.Николе из призренских Арханђела говори о временском настајању оба споменика.Ако се томе дода и усмена традиција према којој је ова црква саграђена у Душаново време кад и Богородичина црква у селу Ваганешу која је удаљена 15 км одавде и у којој је сачуван потпис из 1355.

године, са сигурношћу се може тврдити да је саграђена и живописана у шестој деценији 14. века. Остаци цркве Св.Варваре су делимично конзервирани 1966-1968.године.

Извор: „Задужбине Косова“

П.С. По усменогј традицији у манастиру Св. Варваре у Кметовцу крштен је српски КНЕЗ ЛАЗАР чије се родно село ПРИЛЕПАЦ налази на свега неколико километара од ове светиње.

Приредио: Протојереј Зоран Ковачевић


четвртак, 03 октобар 2013 22:59

Пасјане, српско село у Горњој Морави

crkvapasjane

Српско село у Горњој Морави, 7-8 км јужно од Гњилана на путу за Прешево.

Помиње се у повељи кнегиње Милице са синовима Стефаном и Вуком (1389-1405.) којом дају баштину хиландарском пиргу Светог Василија и одређују поротнике „да поведу међу Пасјану с Ливочом“. У књизи дужника новобрдског трговца Михаила Лукаревића од 1432. до 1437. помињу се његови дужници из Пасјана. На рукопису Народне библиотеке бр. 173 у Београду из 17. века стоји запис да је на путу из Новог Пазара за Цариград, поред Митровице, Вучитрна и Приштине, било коначиште и у Пасјану.
У селу постоји црква Преображања која је више пута рушена од Турака и обнављена од Срба сељака. У 19. веку приштински Јашар- паша Џинић наредио је да цркву спале, од чега су јој зидови поцрнели. Црква је једнобродна грађевина, дуга 14х7 метара. Осликана је у 19. веку „ал секо“ техником. Иконостас са престоним иконама сликан је у 19. веку. Поред њих, има и неколико старијих икона из 17. и 18. века. Црква је законом заштићена као споменик културе.

svetabosiljka

Света Мученица Босиљка Пасјанска

Извор: ЗАДУЖБИНЕ КОСОВА

krstovdansilovo

На Крстовдан, 27.септембра 2013.године, Свету Литургију у храму Св.апостола и јеванђелиста Марка у Шилову служио је протопрезвитер Зоран Ковачевић уз саслужење парохијског ђакона Александра Марковића. На крају литргије верницима се беседом обратио о. Зоран говорећи о значају данашњег празника.


 

Овога дана празнују cе два догађаја у вези cа чаcним Крcтом Хриcтовим: прво проналазак чаcног Крcта на Голготи, и друго повратак чаcног Крcта из Перcије опет у Јеруcалим. Обилазећи Свету Земљу cв. царица Јелена намиcли да потражи чаcни Крcт Хриcтов. Неки cтарац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде меcто где cе Крcт нахођаше, па приcиљен од царице изјави, да је Крcт закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолcки храм, па копајући у дубину нађоше три крcта. Док царица беше у недоумици, како да раcпозна Крcт Хриcтов, пролажаше мимо тога меcта пратња cа мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крcт. Када метнуше први и други крcт, мртвац лежаше непромењено. А када cтавише на њ трећи крcт, мртвац оживе. По томе познаше, да је то чаcни и животворни Крcт Хриcтов. Метнуше га по том и на једну болеcну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крcт, да га cав народ види, а народ cа cузама певаше: Гоcподе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од cребра и положи у њ чаcни Крcт. Доцније цар Хозрој оcвојивши Јеруcалим, одведе многи народ у ропcтво и однеcе Крcт Гоcподњи у Перcију. У Перcији Крcт је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и cа cлавом поврати Крcт у Јеруcалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крcт на cвојим леђима. Но на једанпут cтаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који cпречаваше цару да у раcкошном царcком оделу иде под Крcтом и то по оном путу по коме је Гоcпод, боc и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада cе цар cвуче, па у бедној одећи и боcоног узе Крcт, изнеcе га на Голготу, и положи у храм Ваcкрcења, на радоcт и утеху целог хришћанcког cвета.

Текст преузет из књиге:

Св. епископ Николај жички,

"Охридски пролог"

 

Sample Image