Вести

Вести (164)

Вести из парохије

У четврту недељу Великог Поста, која означава средину Часног поста, Црква слави узвишени пример испосничког живота који представља подвижник  свети Јован Лествичник, који је читав пут духовног, подвижничког живота представио у својој чувеној књизи "Лествица духовна, која узводи на небо" и на примеру сопственог изузетног подвижничког живота пружио узор како треба пролазити тим путем.

То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења како би постао зрео – по мерилима оног доба – тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао савршенство. Идеја Лествице, тог ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог старозаветног виђења праоца Јакова. (1Мојс.28,12-12). Симболички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по којој се анђели Божији пењу и силазе, и на чијем се врху налази Господ, треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства, везу између неба и земље, пут на коме човека прате анђели Божији и који има сасвим одређен циљ: самог Господа Бога.

                                                                       Из предговора „Лествице“     

sv.jovan.lestvicnik    

Јован Лествичник је живео у шестом веку, а потиче из Сирије или Палестине. Највећи део монашког живота провео је у манастиру св. Катарине на Синају. Био је толико духовно даровит, као да је хиљадугодишњак. Повукавши се у пустињу близу манастира, у њој је провео четрдесет година, у посту и богомислију.

Ова недеља назива се и Средопосна јер је средина Часног поста. То значи да је до празника над празницима Васкрсења Христовог, преостало онолико дана, колико је протекло дана од почетка поста до ове среде.

Учетврту недељу слушамо објаву: „Сина човечија предају у руке људске и убиће Га.  А кад Га убију, после три дана ће васкрснути". Нагласак више није на нама, нашем покајању и труду, већ на догађају који се десио „ради нас и ради нашег спасења":

„О, Господе, који си учинио да се данас припремамо за Светлу недељу, засијавши васкрснућем Лазара, као јарким светлом, помози нам да истрајемо на путовању поста. Пошто смо доспели до друге половине поста учини да се појави и божански живот; и када стигнемо до краја нашег труда дај да примимо блаженство вечно..."

МОЛИТВА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ПОСТА (коју свештеник чита на литургији Пређеосвећених дарова)

Ти све људе подупиреш и понижене усправљаш, Христе Боже наш. Ти си из недара отачких неодељено произишао и од Свете Дјеве Марије се оваплотио и у свет си дошао да би природу нашу, отпалу од раја, и од нетелесних и душегубних разбојника нападнуту, обнажену трулежношћу и зло рањену, бриге удостојио и древној отаџбини повратио. Ти Сам Владико невидљиве наше ране исцели и телесне погибли свежи, преко часне Крви Твоје, коју си за нас излио, и светог печата Твог који си нам даровао. И избави нас од непрестаних рана и од невидљивих разбојника који хитају да нам отму веру и наду у Тебе, и хоће да са нас свуку Твоју благодат. Не лиши нас Твога човекољубља, гостионице и спаситељног Твога лечилишта да бисмо се, излечени и од свакога порока очишћени, удостојили да будемо записани са првороднима Цркве небеске; јер си Ти Лекар видљивих и невидљивих болести; Ти и благочестивом роду нашем саборац буди, јер си ти Бог Спаситељ наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и свесветим, и благим и животоворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.


Извор: Манастир Лешје

Треће недеље Великог поста обавља се служба у част Крста Господњег, који се на свеноћном Бденију, после Великог славословља, свечано износи на средину храма ради поклоњења, услед чега не само та недеља, то јест тај недељни дан, него и читава седмица која следи, носе назив Крстопоклона недеља. У средни поста крст се износи како би ободрио и окрепио духовне силе оних који посте, подсећајући их на страдања Господња ради нашег спасења и преславно васкрсење Његово које је затим уследило.

krstopoklona nedelja

Због тога Црква, прослављајући Крст Господњи, пева: "Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим".

Изношење Крста обавља се на исти начин као за празник Воздвижења, али нема подизања, већ само поклоњење Крсту уз појање: "Кресту Твојему". Ово поклоњење Крсту понавља се такође у понедељак и среду Крстопоклоне седмице на Првом часу, уместо појања: "Стопи моја направи по словеси Твојему..." и у петак након отпуста свих часова, када се након целивања Крста он односи у олтар.

Приликом поклоњења крсту увек се певају стихире: "Придите, вјернији, Животворјашчему Древу поклонимсја..." Током читаве ове седмице у богослужбеним песмама прославља се Крст Господњи.

У среду и петак ове седмице служба је по Триоду, а светоме из Минеја чита се на Повечерју.

Друга седмица Великог поста у Православној цркви назива се Пачиста (она која долази после Чисте). У другу недељу Великог поста слави се спомен светог Григорија Паламе, архиепископа Солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанствености благодатне светлости којом је Господ засијао на Тавору и која озарује човека након најдубљег подвига молитве и поста. Варлаам је говорио да то просвећење није могуће постићи молитвом, постом и другим духовним подвизима самоодрицања.

pacistanedelja

На Сабору који је тим поводом сазван у Цариграду 1341. године, свети Григорије Палама назван је сином Божанске светлости. Ово је, да тако кажемо, празник победе православног подвижништва над рационалистичким лажним учењима која одричу значај подвига поста.

Друге седмице Великог поста Црква моли Господа за благодатно просвећење свих који посте и који се кају. У богослужењу ове седмице упоредо са жаљењем због греховног стања човека, уздиже се пост као пут ка унутрашњем благодатном просвећењу.

Црквену службу у част св. Григорија Паламе и његово житије саставио је Филотеј Цариградски (14. в.), а канон Генадије Схоларис (15. в.).

Sample Image