СПЦО Гњилане

СПЦО Гњилане

Свети Архијерејски Сабор је одлучио да  свечано литургијско прослављење новопроглашених светих мученика Григорија Пећког, Василија, пекара пећког, и Свете мученице Босиљке из Пасјана на Косову буде обављено на празник Спаљивања моштију Светог Саве, у четвртак 10. маја, у храму Светог Саве, на светој саборној Литургији, са почетком у осам часова.

svbosiljkapasjanska1

У Пасјану, древном српском селу крај Гњилана на Косову, познатом још из средњег века, живљаше, по пресељењу из кумановског краја у 18. веку, благочестива породица Рајичић. У сиротињском дому са родитељима, браћом и сестром, узрастала је у побожности и благочешћу красна девојчица Босиљка, одликујући се кротком нарави и смиреношћу, трудољубљем и послушношћу. Од малих ногу свикла је да помаже својој матери у свим кућним пословима и око стоке, а оцу и браћи у пољским радовима; на њиви и ливади, у сабирању летине и припреми хране за стоку и огрева за зиму.

О празницима је, са родитељима, одлазила на службу Божију, а увече се дуго и усрдно молила пред славском иконом и старим, урамљеним иконама Мајке Божије и свете Петке, које су њени преци донели из постојбине. Њено срце је нарочито пламтело за време божићних и ускршњих празника, када се са породицом и другом сеоском децом причешћивала светим Христовим Тајнама.

Када је напунила 17 година родитељи су је први пут повели у Гњилане, на Ивањдан, када се у овој вароши сабира народ из свих поморавских српских села. Једанпут је ишла и на сабор (Светих Архангела) у манастиру Драганац.

Својом наочитошћу и лепотом тела Босиљка није остала незапажена, како од погледа родбине и познаника, тако и незнабожаца. Демонску пожуду према лепој, младој пасјанки показао је неки Арнаутин из Депца и вребао сваку прилику да је насилно уграби. Зато је, заједно са својим рођацима, дуго пратио, када би она, каквим послом, са родитељима или братом излазила изван села. Прилика се том некрсту указала управо када је Босиљка са оцем и братом те кобне јесени денула шуму за зиму код Белог Камена, на Стружинама, далеко изнад села. Неопажено су, загарављена лица, као лукаве звери, тројица Арнаута, на препад, уграбили девојку, пуцајући на њеног оца и брата, и одвукли према Карадаку.

svbosiljkapasjane

Неколико дана родбина је, са пасјанским свештеником, код турских власти у Гњилану покушавала да докаже да је млада Српкиња насилно отета и одведена у арнаутску ку-ћу. Колебљива и, Арнаутима наклоњена, турска власт је отезала са истрагом и пресудом. Једноставно, препуштали су времену да оконча то насилништво, верујући да ће девојка, због срама од света и родбине, помирити се са судбином. И арнаутске силеџије и турски угњетачи, међутим, нису рачунали на тврду веру ове младе православне Српкиње.

Босиљка је у сасвим страној и туђој, безбожничкој средини трпела силна искушења, увреде и насртаје; уцене и обећања  да прими ислам и уда се за насилника. Одлучно и непоколебиво, она је, међутим, одбијала сва наваљивања и понижења, уздајући се у силу Божије милости и наду на спасење. Морили су је жеђу и несаницом; непрестаним дивљачким и демонским насртајима; убеђивањима.

Са Господом у срцу, и молитвом на уснама, млада Српкиња се снажила и одолевала свим искушењима. Губећи, пак, стрпљење, непомени Арнаутин је ђаволски мучио Босиљку, скубећи јој косу и пржећи табане жаревљем; тукући је по лицу и слабинама, газећи је

Арнаути девојци доводе и неку старију потурчену Српкињу, муслиманског имена, која је наговара да прими „турску веру" и спасе себе и поштеди своје родитеље. Босиљка остаје непоколебива и чврста: „Ја своју веру имам  одговорила је. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена - тихо је, са неовдашњим сјајем у очима, узвратила. Ја имам свог заручника..."

На упорно тражење да каже ко је њен изабраник, одговорила је потуркињи: ,,'Ристос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога Бога и моје свете вере, као ти, коју жалим."

„Не заноси се црна кукавице; спасавај душу" убеђивала је ова несрећна жена.

„Тако се не спасава душа -- узвратила је млада православна пасјанка - већ се губи."

„Кајаћеш се смркнуто јој је на крају рекла потуркиња, посаветовавши је: „Узми барем храну и воду; видиш на шта личиш; остала си кост и кожа..."

„Мене Бог храни и поји" - тихо јој је узвратила и утонула у молитву.

Уследила су нова и жешћа мучења: насилно облачење у димије и навлачење зара на лице; Босиљка је све то кидала и цепала са себе, отима-ла се; проклињала:

„Убијте ме, убијте!  - викала је - не дам се; ја сам хришћанка; ја сам православка. Не дам моју веру, моје српске хаљине... Не дам девојаштво! Само ме мртву можеш!" последњим погледом пресекла је мучитеља.

Штићена храброшћу и снагом свише, Босиљка је остала чиста, неокаљана; непоколебана.

Разгневљен, понижен и посустао, Арнаутин је одлучио да је погуби. Позвао је двојицу својих рођака, те су је, везану и изнемоглу, одвукли коњем уз реку Лапаштицу и на проп-ланку, крај пута, довршили свој сатански чин: изболи су је ножевима, бесно вичући: „Смрт Шкињи (Српкињи)!", а она, добивши нову силу и не осећајући ни ударце, ни убоде, тихо се још једанпут помоливши („Боже мој, сачувај ме до краја; не дај да попустим") узвикнула: „Није ово смрт за мене, већ живот; ви сте у смрти, заувек; ваше погано племе!"

А када су разјарени овим силним, пророчким речима, дивљачки почели да јој касапе и комадају тело, храбра Пасјанка је испустила своју племениту душу и преселила се у рајска насеља Господња.

Тек после пострадања, Турци су дозволили Босиљкиној родбини и Пасјанцима да телесне остатке ове свете мученице покупе и чесно сахране поред старе црквице; они су касније, приликом обнове, узидани у храм.

Предање о православном подвигу и мученичкој кончини свете девојке Босиљке и данас живи у Пасјану и целом Косовском Поморављу, о чему сведоче казивања старијих Пасјанаца (Василија - Васе Стојановића, Мирсе Јовановић, Божидара Ђорђевића), фрагменти записа прича и путописа - духовника и хроничара, писаца и путописаца (патријарха Павла, Томе К. Попо-вића, Григорија Божовића), као и необичне фреске (непознатих зографа) у пасјанској цркви.

gnjilane vaskr2018У саборном храму Св. Николе у Гњилану, који је био испуњен верницима, служена је Света Васкршња Литургија.
Дан Христовог Васкрсења у гњиланској цркви, која окупља вернике Косовског поморавља, започет је свечаном литијом, коју је предводио старешина овог древног косовско-метохијског  храма, протојереј Зоран Ковачевић уз саслужење ђакона Александра Марковића.

На крају литије протојереј Зоран Ковачевић, по црквеном обичају, крстом је покуцао на врата,  потом  је отворио храм, а за њим су ушли бројни верници.
Благодат и радост Христовог Васкрсења испунила је саборни храм св. Николе у Гњилану.

Прохладно и магловито јутро у Гњилану није спречило преостале гњиланце и многе вернике из околних гњиланских села да присуствују Светој литургији, а појци за црквеном певницом, додатно су улепшали Свету литургију.

Примивши Свете Христове Тајне -  причешћа, верни народ је са радошћу завршио седмонедељни Васкршњи пост.
На крају Свете Литургије прочитана је посланица Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Иринеја.

+++ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ+++


 

 

ВАСКРШЊИ ТРОПАРИ И КОНДАЦИ
Глас 1.
Тропар: Иако су Јудејци каменом запечатили гроб и војници чували Твоје пречисто тело, васкрсао си Тридневни Спаситељу, који дајеш свету живот. Због тога Ти небеске силе клицаху Животодавче: Слава Васкрсењу Твоме Христе, слава Царству Твоме, слава провиђењу Твоме, Једини Човекољупче!
Кондак: Васкрсао си као Бог из гроба у слави и свет си уједно васкрсао, а људска природа Те као Бога песмама слави, и смрт ишчезе. Адам се весели, Господе, а Ева сада ослобођена од окова, радује се кличући: Ти си Христе Онај који свима даје Васкрсење!
Глас 2.
Тропар: Када си умро Животе Бесмртни, тада си умртвио Ад блистањем Божанства, а када си умрле од праискона васкрсао, све Силе Небеске Ти клицаху: Животодавче, Христе Боже наш, слава Теби!
Кондак: Васкрсао си из гроба Свемогући Спаситељу и Ад видевши чудо уплаши се, и мртви усташе. А творевина, видећи, радује се заједно с Тобом и Адам се весели: И свет, Спаситељу мој, прославља Те непрестано.
Глас 3.
Тропар: Нек се веселе сви на Небу, нека се радује све на Земљи, јер учини силу мишицом Својом Господ. Сатре смрћу смрт, Првенац од мртвих би, из дубине Ада избави нас и подаде свету велику милост.
Кондак: Васкрсао си данас из гроба Милостиви и нас си узео од врата смрти. Данас се Адам весели и радује се Ева, и пророци заједно с патријарсима певају непрестано, божанску силу власти Твоје.
Глас 4.
Тропар: Господње ученице, жене мироносице, сазнавши од Анђела за радосну вест о Васкрсењу и одбацивши прадедовску осуду, хвалећи се, Апостолима говораху: Уништи се смрт, Васкрсе Христос Бог, који даје свету велику милост.
Кондак: Спаситељ и Избавитељ мој Васкрсе из гроба као Бог, ослободи од окова оне који су на Земљи рођени и врата Адова разби, и као Господ Васкрсе тридневно.
Глас 5.
Тропар: Прославимо песмама верни и поклонимо се Логосу који са Оцем и Духом нема почетка и који се родио од Дјеве ради нашег спасења, јер је добровољно телом успео на Крст, смрт претрпео и васкрсао умрле, Својим славним Васкрсењем.
Кондак: У Ад си сишао, Спаситељу мој, Ти који си уништио врата Пакла као Најсилнији. Умрле си као Творац са Собом васкрсао и Адам би избављен од проклетства, Човекољупче. Због тога Ти сви кличемо: Спаси нас Господе!
Глас 6.
Тропар: Анђелске силе и стражари обамреше на гробу Твоме, а Марија стајаше код гроба тражећи Твоје пречисто Тело. Заробио си Ад Ти који се ниси саблазнио од њега, срео си Дјеву, Ти, који дарујеш живот. Господе, који си Васкрсао из мртвих, слава Теби!
Кондак: Дланом (руком) у коме је почетак живота, Животодавац Христос Бог, васкрснувши све умрле из мрачних дубина Пакла, даде роду људском васкрсење, јер је Спаситељ свих, Васкрсење и Живот и Бог свих.
Глас 7.
Тропар: Уништио си Крстом Својим смрт, отворио си разбојнику рај, мироносицама си плач претворио у радост, а Апостолима си заповедио да проповедају, јер си Васкрсао Христе Боже, који дајеш свету велику милост.
Кондак: Не може више сила смрти држати људе, јер Христос сиђе уништавајући и рушећи силе њене. И Ад тада би свезан, а пророци сложно, радујући се, говораху: Дође Спаситељ верујућим. Изиђите, верни, на Васкрсење!
Глас 8.
Тропар: Са висине си сишао Милостиви и примио си тридневни погреб да би нас ослободио страдања. Животе и Васкрсење наше, Господе, славаТеби!
Кондак: Васкрснувши из гроба, подигао си умрле и Адама си васкрсао, а Ева се радује Твоме Васкрсењу, и сви крајеви света се веселе због Твога Васкрсења, Многомилостиви!


 

 

 

 

Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Беседе и духовне поуке СПЦО Гњилане