Дечја молитва

detesasvecomРођење детета није само физички, него и духовни догађај у животу његових родитеља. Када осетите да се од вас родило крхко људско биће, „тело од вашег тела„, тако савршено и, истовремено, тако беспомоћно, биће пред којим се отвара бесконачно дугачак животни пут, са свим његовим радостима, патњама и опасностима, срце вам заигра од љубави и затрепери од жеље да заштитите своје дете, да га оснажите и да му дате све што му је потребно. Чини ми се да је то природно осећање несебичне љубави... Жеља да за своје дете обезбедите свако добро веома је блиска молитвеном расположењу. Нека да Бог да свако новорођенче, од почетка свог живота, буде окружено таквим, молитвеним расположењем!

За верујуће родитеље није важно само да се моле за новорођенче или да призивају Божију помоћ, да би га заштитили од сваког зла. Ми знамо са колико се тешкоћа суочавамо у животу, и колико ће опасности, спољашњих и унутрашњих, морати да превазиђе новорођено биће. Најважније је стога да га научимо да се моли, да га васпитамо тако да буде способно да у обраћању Богу тражи и пронађе силу која далеко превазилази његову сопствену.

Молитва, способност за молитву и навикнутост на молитву се, као и свака друга способност, не рађа одмах и сама по себи. Као што дете учи да хода, да говори, да опажа или да чита, оно учи и да се моли. Током навикавања детета на молитву, мора се узети у обзир ниво његовог душевног развоја. Прва молитва, коју дете несвесно усваја, јесте она коју отац или мајка изговарају над њим. Пре одласка на спавање, дете прекрсте и прочитају над њим молитву. И пре него што почне да говори, дете почне да подражава мајку, тако да и само покушава да се прекрсти, да целива икону или крстић над креветом. Нећемо се збуњивати што је то за њега нека врста „свете играчке„: за дете је то истовремено и живот, будући да деца не праве разлику између живота и игре.

Када дете проговори прве речи, почиње и његова прва вербална молитва. „Господе, помилуј“ или „Спаси и сачувај...„, каже мајка, и помиње имена ближњих. Дете временом и само почиње да набраја имена свих које познаје и воли, и у том набрајању имена требало би му препустити највећу слободу. Од тих једноставних речи започиње његово искуство заједнице са Богом. Дете расте, развија се, све више размишља, све више разуме, све више говори... Како да му откријемо богатство молитвеног живота, сачувано у црквеним молитвама? Молитве као што је Молитва Господња, „Оче наш„, прате нас читавог живота, уче нас правилном односу према Богу и према самима себи, према животу. Ми, „одрасли„, настављамо да се поучавамо тим молитвама до краја живота. Како, пак, да ту молитву учинимо разумљивом за дете, како да у свест и у памћење детета положимо речи црквених молитава?

Ево који начин ја предлажем да би се дете од четири-пет година научило Молитви Господњој. Детету се може рећи да су Христа следили Његови ученици и да их је Он поучавао, да су они једном приликом затражили да их научи како да се моле Богу и да им је Он изговорио „Оче наш„. Тако је молитва Оче наш постала наша прва молитва. У почетку би речи молитве требало да изговарају одрасли и да при том сваки пут објасне по једну прозбу. Дете ће временом научити да за одраслима понавља речи молитве, које су по свом смислу једноставне и разумљиве. Постепено ће почети да се појављују и питања. Морамо знати да саслушамо та питања и да одговоримо на њих, продубљујући, сразмерно дечјем разумевању, тумачење смисла речи. Ако то породичне околности дозвољавају, дете на тај начин може да научи и остале молитве: „Богородице Дјево„, „Царе небески„, итд. Сматрам да је у почетку најбоље објаснити општи смисао, општу тему дате молитве, а затим постепено објашњавати поједине реченице. Најважније је да, за онога ко их чита заједно са децом, те молитве буду његово истинско и искрено обраћање Богу.

Тешко је рећи кад у дечјем животу наступа онај тренутак кад дете почиње да се моли самостално, без учешћа родитеља. Ако се у детету још није чврсто укоренила навика да се моли увече, пре спавања, или ујутро када устане, онда би га у прво време требало на то подсећати и побринути се да оно увек има могућност за такву молитву. Најзад, свакодневна молитва постаће лична обавеза поодраслог детета. Ми, родитељи, не знамо како ће се развијати духовни живот наше деце. Међутим, ако наша деца ступе у живот имајући реално искуство свакодневног обраћања Богу, онда ће оно, ма шта да се догоди, остати са њима као непроцењива вредност.

Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Деца на литургијама Дечја молитва