петак, 26 октобар 2018 15:02

У Пасјану први пут литургијски обележен празник Свете новомученице Босиљке пасјанске

pasjane proslava


Данас 13. октобра по грегоријанском, а 26. октобра по јулијанском календару Српска Православна Црква слави новоустановљени празник посвећен новомученици, Светој Босиљки пасјанској, која је 3. маја ове године канонизована одлуком Светог архијерејског сабора  СПЦ и сврстана у ред светих.
Сећање на догађај када је у Пасјану Босиљка Рајчић живећи смерним животом у побожној српској породици, мученичком смрћу завршила свој овоземаљски живот, после век и по сачували су и данас чувају мештани овог древног српског села крај Мораве.
Тим поводом данас је по први пут на празник Свете Босиљке служена Света архијерејска литургија, коју је у цркви Преображења Господњег у Пасјану служио епископ рашко-призренске епархије господин Теодосије и епископ буеносајреске и централно-јужноамеричке епархије господин Кирил, са свештенством и монаштвом, док су за певницом били млади богослови призренске Богословије.
Архијерејској литургији су приуствивали верници из Косовског поморавља и шире.

О подвигу Свете новомученице Босиљке пасјанске, тумачећи њено житије, у својој беседи је говорио епископ рашко призренски господин Теодосије који је истакао да је цела васељена сазнала за подвиг младе српкиње из Пасјана, која је верујући у Господа Исуса Христа страдала за веру и крст.
Епископ буеносајреске и централно-јужноамеричке епархије господин Кирил у својој беседи је рекао да Пасјане није место које је познато у свету, али да се о Пасјану данас чује широм света због подвига Свете новомученице Босиљке чији празник данас прослављамо.
Након Свете литургије одржан је пригодан културно уметнички програм, који је приређен у част прве прославе празника Свете новомученице Босиљке.
Црквени одбор за свештенство и присутне вернике организовао је пригодну гозбу.

Житије Свете новомученице Босиљке пасјанске

18Босиљка Рајчић рођена је у Пасјану код Гњилана, живела је у 19. веку. Породица Рајчић је пореклом из околине Крагујевца, одакле се преселила близу Куманова, а затим настанила у Пасјану код Гњилана у 18. веку. Босиљка се одликовала кротом нарави, искреношћу, трудољубљем и послушношћу. Од малих ногу помагала је својој породици у кућним пословима и пословима око стоке, браћи и оцу на пољским радовима и око огрева за зиму.
Када је напунила 17 година, родитељи су је из села први пут повели у Гњилане, на Ивањдан, када се у граду скупља народ из свих околних села.
Због своје лепоте, Босиљка није остала незапажена, па је убрзо привукла пажњу Арнаута из Депца, који ју дуго пратио и вребао прилику да је отме. У јесен, Босиљка се заједно са оцем и братом упутила у шуму код Белог камена, на Стружинама, далеко изнад села. Тројица Арнаута су искористили прилику, уграбили девојку и одвукли је према Карадаку, пуцајући све време на њеног оца и брата.

Босиљкина породица и родбина, заједно са свештеником из Пасјана је неколико дана код турских власти у Гњилану покушавала да докаже да је млада Босиљка отета. Због своје наклоњености према Арнаутима, турске власти су отезали истрагу, верујући да ће се девојка помирити са тренутном ситуацијом.

У дому Арнаута, Босиљка је свакодневно била изложена увредама и уценама да прими ислам и да се уда за отмичара. Непрестано су је убеђивали, нису јој дозволили да спава нити да једе или пије.[1] Упркос свему, Босиљка је одолевала свим искушењима, а губећи стрпљење, њен отмичар је још више мучио тако што јој је секао косу, пржио табане, газио и тукао по лицу и слабинама.
Након неуспешних убеђивања, Арнаути су Босиљки довели старију потурчену Српкињу, муслиманског имена, која ју је наговарала да прими ислам и спасе себе и своју породицу. Босиљка је остала истог става, рекашви:

„Ја своју веру имам. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена, ја имам свог заручника.“

Након тога, жена која ју је убеђивала да прихвати ислам и уда се за свог отмичара, покушала је још једном да убеди девојку да попусти и тако спаси своју душу, на шта јој је Босиљка одговорила:

„Ристос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога бога и моје свете вере, као ти, коју жалим. Тако се не спасава душа, већ се губи.“

Уследила су нова мучења, облачење у димије и навлачење зара на лице, које је Босиљка цепала са себе. Понижен и посустао, њен отмичар је одлучио да погуби девојку. Позвао је двојицу својих рођака, са којима је изнемоглу девојку одвукао коњем до реке Лапушнице, где су је изболи ножевима, а након тога јој комадали тело.

Након страдања турске власти су дозволиле Босиљкиној родбини и осталим Пасјанцима да сахране девојку, поред старе цркве, а касније приликом обнове, њени посмртни остаци узидани су у цркву Светог Преображења у Пасјану.


Тропар Светој новомученици Босиљки, глас 4.

Девица твоја Исусе Босиљка поје крепким гласом: тебе Жениче мој љубим и тебе тражећи састрадавам ти, и сараспињем и сапогребујем се крштењу твоме и страдам тебе ради да би царствовала у теби, и умирем за тебе да би живела са тобом. И као жртву непорочну прими мене која ти с љубављу припадам, а њеним молитвама као милостив спаси душе наше.


 

Додато: петак, 26 октобар 2018 15:41
Морате бити пријављени за писање коментара
Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак