Вести http://spcognjilane.com Tue, 19 Jun 2018 03:11:33 +0200 Joomla! - Open Source Content Management sr-rs У Коретишту свечано прослављена храмовна слава http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/351-u-r-ish-u-sv-c-n-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/351-u-r-ish-u-sv-c-n-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v

На празник св. цара Константина и царице Јелене у истоименој цркви у Коретишту, служена је Света Литургија у присуству верника из Коретишта и околних села.

Литургију је служио протојереј Драган Којић уз саслужење протојереја Зорана Ковачевића и протојереја Радивоја Живковића.

Протојереј Драган Којић одржао је кратку беседу у којој је истакао улогу и значај свеца које данас прослављамо за хришћанство.

Као и сваке и ове године је пререзан славски колач, који је као бескрвну жртву у част св. цара Константина и његове мајке царице Јелене, а за здравље и спасење његово и његове породице принео Љубисав Цветковић, мештанин овога села, који је за присутне вернике приредио скромну гозбу након Свете Литургије у новосаграђеном објекту који се налази у црквеној порти.

Мита Ковачевић из Коретишта, нови је кум храма св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту.

crkva koretiste

МОЛИТВА прва светом цару Константину и царици Јелени
Свети цареви Константине и Јелена, пред Богом и Матером Божјом ви сте нада наша и посредници наши, наша радост у временима злим, штитите нас кад устреба и помозите нам. Манастира наших и цркава пазитељи, због чега верујемо и молимо се у сузама усрдно вама, не окрените се од нас слабих, и посредујете пред Богом и пречистом матером Божјом Маријом да бдију над нама праштајући нам сагрешења наша и да све нас оснаже у вери доживотно, до опроштаја грехова наших. Амин.
МОЛИТВА друга светом цару Константину и царици Јелени
Свети цареви Константине и Јелена, ви који сте чистији од свих Господњом руком одабраних царева, падајући пред вама у сузама вас молимо: помилујте нас који смо у невољама; ви сте посредници наши пред Светом Тројицом, и избавитељи. Почујте мољења наша сада, одагнајте невоље наше у овом земном животу и излечите немоћи наше, исцелите болести наше, угасите пламен злобе наше, избавите нас од непријатеља видљивих и невидљивих. Дајте нам да у миру са другима и у миру своме душевном живимо; помозите нам молитвама вашим светим. Смилујте се сада и опростите сагрешења наша, јер са Страхом и умиљењем кличемо вам: Родитељи хришћана! Амин.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157667727490487,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=css2,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Mon, 04 Jun 2018 23:12:36 +0200
У храму св. Саве свечано су литургијски прослављени новопроглашени свети мученици http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/350-u-hr-u-sv-s-v-sv-c-n-su-li-urgi-s-i-pr-sl-vlj-ni-n-v-pr-gl-sh-ni-sv-i-uc-nici http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/350-u-hr-u-sv-s-v-sv-c-n-su-li-urgi-s-i-pr-sl-vlj-ni-n-v-pr-gl-sh-ni-sv-i-uc-nici

Сабору светих Православне Цркве прибројани свети мученици Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка из Пасјана – У Спомен-храму Светога Саве  на дан Спаљивања моштију Оснивача Српске Цркве, 10. маја 2018. године, торжествену Литургију одслужио предстојатељ свете Српске Цркве г. Иринеј са архијерејима .

На празник Спаљивања моштију Светог Саве и храмовне славе Спомен-храма Светог Саве у Београду Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је Светом архијерејском Литургијом у крипти Храма. Саслуживали су Mитрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи: новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин, канадски Митрофан, захумско-херцеговачки Григорије - новоизабрани франкфуртски и свенемачки, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид  и милешевски Атанасије; протојереји-ставрофори др Саво Јовић и Милутин Тимотијевићи; јереји Далибор Којић и Иван Штрбачки; јеромонаси Јустин (Мреновић) и Јефтимије (Шкулетић); игуман манастира Пиве, као и протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Игор Давидовић.

На торжественој Литургији свечано су литургијски прослављени новопроглашени свети мученици Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка из Пасјана. Одлуку Светог Архијерејског Сабора о новим светитељима причисленим у календар Цркве прочитао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Sv.Bosiljka Rajcic

Литургији су, поред многобројног верног народа, молитвено присуствовали и Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Епископи шабачки Лаврентије, ваљевски Милутин, жички Јустин, браничевски Игњатије, источноамерички Иринеј, славонски Јован, аустралијско-новозеландски Силуан, нишки Арсеније, моравички Антоније и новоизабрани буенос-ајрески Кирило.

При крају торжествене Литургије Свјатјејши Патријарх је преломио славски колач, који је принео настојатељ Спомен-храма Светог Саве, високопреподобни архимандрит Стефан (Шарић) - новоизабрани Епископ ремезијански и викар Патријарха српског, са братством храма.

proslavljenje svetih hram sv. Save

Предстојатељ Српске Цркве је произнео слово о првом српском архиепископу и просветитељу, утемељивачу Српске Цркве, Светом Сави и острадању Срба кроз историју по свим српским крајевима, а највише на Косову и Метохији.

После Свјатјејшег Патриајрха житија нових мученика произнели су Епископи будимљанско-никшићки и рашко-призренски Теодосије.

Литургијском сабрању присуствовало је свештенство и монаштво из неколико епископија, високопреподобна игуманија Пећке Патријаршије мати Харитина са сестринством, настојатељица манастира Пресвете Богородице Тројеручице мати Злата (Пантелић), протојереј-ставрофор Стојадин Павловић - директор Патријаршијске управне канцеларије, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, верници из Пасијана који су дошли организовано, као и верници из неколико околних места како би у овом историјском дану прослављали нове светитеље са својом Светом Црквом.

Величанствено пјеније славе и хвале Господу  хора Певачког друштва Мокрањац, као и певнице при цркви Светог Саве, учинило је да овај догађај буде величанствен.

Ово је била прилика и да се верници са епископима из расејања поздраве, узму благослов и духовно освеже. Братство Спомен-храма Светог Саве припремило је трпезу љубави у сали Парохијског дома.

Извор спц.рс

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Thu, 10 May 2018 21:51:34 +0200
У Шилову је светом Литургијом прослављена храмовна слава св. апостола и јеванђелиста Марка http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/349-u-shil-vu-sv-li-urgi-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v-sv-p-s-l-i-v-nd-lis-r http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/349-u-shil-vu-sv-li-urgi-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v-sv-p-s-l-i-v-nd-lis-r

markovdan 2018

На празник светога Марка у цркви у Шилову која је посвећена овом апостолу и јеванђелисту, служена је света Литургија.

Свету Литургију је служио протојереј Радивоје Живковић уз саслужење протојереја Зорана Ковачевића, ђакона Александра Марковића и братства манастира Драганац.

Као и сваке године и ове су пререзани славски колачи, које су припремили овогодишњи кумови.  За присутни верни народ, након свете Литургије овогодишњи свечари  приредили су пригодну гозбу.

Храмовној слави у Шилову присуствовали су мештани овог и околних гњиланских села.

Мештани Шилова данас у својим домовима свечано прослављају овај празник, дочекујући госте.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157690814380210,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Tue, 08 May 2018 14:17:32 +0200
У храму Светога Саве у Београду, 10. маја литургијско свечано прослављење новопроглашене Свете мученице Босиљке из Пасјана http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/348-u-hr-u-sv-g-s-v-u-b-gr-du-10-li-urgi-s-sv-c-n-pr-sl-vlj-nj-n-v-pr-gl-sh-n-sv-uc-nic-b-silj-iz-p-s-n http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/348-u-hr-u-sv-g-s-v-u-b-gr-du-10-li-urgi-s-sv-c-n-pr-sl-vlj-nj-n-v-pr-gl-sh-n-sv-uc-nic-b-silj-iz-p-s-n

Свети Архијерејски Сабор је одлучио да  свечано литургијско прослављење новопроглашених светих мученика Григорија Пећког, Василија, пекара пећког, и Свете мученице Босиљке из Пасјана на Косову буде обављено на празник Спаљивања моштију Светог Саве, у четвртак 10. маја, у храму Светог Саве, на светој саборној Литургији, са почетком у осам часова.

svbosiljkapasjanska1

У Пасјану, древном српском селу крај Гњилана на Косову, познатом још из средњег века, живљаше, по пресељењу из кумановског краја у 18. веку, благочестива породица Рајичић. У сиротињском дому са родитељима, браћом и сестром, узрастала је у побожности и благочешћу красна девојчица Босиљка, одликујући се кротком нарави и смиреношћу, трудољубљем и послушношћу. Од малих ногу свикла је да помаже својој матери у свим кућним пословима и око стоке, а оцу и браћи у пољским радовима; на њиви и ливади, у сабирању летине и припреми хране за стоку и огрева за зиму.

О празницима је, са родитељима, одлазила на службу Божију, а увече се дуго и усрдно молила пред славском иконом и старим, урамљеним иконама Мајке Божије и свете Петке, које су њени преци донели из постојбине. Њено срце је нарочито пламтело за време божићних и ускршњих празника, када се са породицом и другом сеоском децом причешћивала светим Христовим Тајнама.

Када је напунила 17 година родитељи су је први пут повели у Гњилане, на Ивањдан, када се у овој вароши сабира народ из свих поморавских српских села. Једанпут је ишла и на сабор (Светих Архангела) у манастиру Драганац.

Својом наочитошћу и лепотом тела Босиљка није остала незапажена, како од погледа родбине и познаника, тако и незнабожаца. Демонску пожуду према лепој, младој пасјанки показао је неки Арнаутин из Депца и вребао сваку прилику да је насилно уграби. Зато је, заједно са својим рођацима, дуго пратио, када би она, каквим послом, са родитељима или братом излазила изван села. Прилика се том некрсту указала управо када је Босиљка са оцем и братом те кобне јесени денула шуму за зиму код Белог Камена, на Стружинама, далеко изнад села. Неопажено су, загарављена лица, као лукаве звери, тројица Арнаута, на препад, уграбили девојку, пуцајући на њеног оца и брата, и одвукли према Карадаку.

svbosiljkapasjane

Неколико дана родбина је, са пасјанским свештеником, код турских власти у Гњилану покушавала да докаже да је млада Српкиња насилно отета и одведена у арнаутску ку-ћу. Колебљива и, Арнаутима наклоњена, турска власт је отезала са истрагом и пресудом. Једноставно, препуштали су времену да оконча то насилништво, верујући да ће девојка, због срама од света и родбине, помирити се са судбином. И арнаутске силеџије и турски угњетачи, међутим, нису рачунали на тврду веру ове младе православне Српкиње.

Босиљка је у сасвим страној и туђој, безбожничкој средини трпела силна искушења, увреде и насртаје; уцене и обећања  да прими ислам и уда се за насилника. Одлучно и непоколебиво, она је, међутим, одбијала сва наваљивања и понижења, уздајући се у силу Божије милости и наду на спасење. Морили су је жеђу и несаницом; непрестаним дивљачким и демонским насртајима; убеђивањима.

Са Господом у срцу, и молитвом на уснама, млада Српкиња се снажила и одолевала свим искушењима. Губећи, пак, стрпљење, непомени Арнаутин је ђаволски мучио Босиљку, скубећи јој косу и пржећи табане жаревљем; тукући је по лицу и слабинама, газећи је

Арнаути девојци доводе и неку старију потурчену Српкињу, муслиманског имена, која је наговара да прими „турску веру" и спасе себе и поштеди своје родитеље. Босиљка остаје непоколебива и чврста: „Ја своју веру имам  одговорила је. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена - тихо је, са неовдашњим сјајем у очима, узвратила. Ја имам свог заручника..."

На упорно тражење да каже ко је њен изабраник, одговорила је потуркињи: ,,'Ристос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога Бога и моје свете вере, као ти, коју жалим."

„Не заноси се црна кукавице; спасавај душу" убеђивала је ова несрећна жена.

„Тако се не спасава душа -- узвратила је млада православна пасјанка - већ се губи."

„Кајаћеш се смркнуто јој је на крају рекла потуркиња, посаветовавши је: „Узми барем храну и воду; видиш на шта личиш; остала си кост и кожа..."

„Мене Бог храни и поји" - тихо јој је узвратила и утонула у молитву.

Уследила су нова и жешћа мучења: насилно облачење у димије и навлачење зара на лице; Босиљка је све то кидала и цепала са себе, отима-ла се; проклињала:

„Убијте ме, убијте!  - викала је - не дам се; ја сам хришћанка; ја сам православка. Не дам моју веру, моје српске хаљине... Не дам девојаштво! Само ме мртву можеш!" последњим погледом пресекла је мучитеља.

Штићена храброшћу и снагом свише, Босиљка је остала чиста, неокаљана; непоколебана.

Разгневљен, понижен и посустао, Арнаутин је одлучио да је погуби. Позвао је двојицу својих рођака, те су је, везану и изнемоглу, одвукли коњем уз реку Лапаштицу и на проп-ланку, крај пута, довршили свој сатански чин: изболи су је ножевима, бесно вичући: „Смрт Шкињи (Српкињи)!", а она, добивши нову силу и не осећајући ни ударце, ни убоде, тихо се још једанпут помоливши („Боже мој, сачувај ме до краја; не дај да попустим") узвикнула: „Није ово смрт за мене, већ живот; ви сте у смрти, заувек; ваше погано племе!"

А када су разјарени овим силним, пророчким речима, дивљачки почели да јој касапе и комадају тело, храбра Пасјанка је испустила своју племениту душу и преселила се у рајска насеља Господња.

Тек после пострадања, Турци су дозволили Босиљкиној родбини и Пасјанцима да телесне остатке ове свете мученице покупе и чесно сахране поред старе црквице; они су касније, приликом обнове, узидани у храм.

Предање о православном подвигу и мученичкој кончини свете девојке Босиљке и данас живи у Пасјану и целом Косовском Поморављу, о чему сведоче казивања старијих Пасјанаца (Василија - Васе Стојановића, Мирсе Јовановић, Божидара Ђорђевића), фрагменти записа прича и путописа - духовника и хроничара, писаца и путописаца (патријарха Павла, Томе К. Попо-вића, Григорија Божовића), као и необичне фреске (непознатих зографа) у пасјанској цркви.

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Fri, 04 May 2018 22:38:51 +0200
Христос Васкрсе! Света Васкршња литургија у гњиланском храму св. Николе http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/347-v-s-rs http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/347-v-s-rs

gnjilane vaskr2018У саборном храму Св. Николе у Гњилану, који је био испуњен верницима, служена је Света Васкршња Литургија.
Дан Христовог Васкрсења у гњиланској цркви, која окупља вернике Косовског поморавља, започет је свечаном литијом, коју је предводио старешина овог древног косовско-метохијског  храма, протојереј Зоран Ковачевић уз саслужење ђакона Александра Марковића.

На крају литије протојереј Зоран Ковачевић, по црквеном обичају, крстом је покуцао на врата,  потом  је отворио храм, а за њим су ушли бројни верници.
Благодат и радост Христовог Васкрсења испунила је саборни храм св. Николе у Гњилану.

Прохладно и магловито јутро у Гњилану није спречило преостале гњиланце и многе вернике из околних гњиланских села да присуствују Светој литургији, а појци за црквеном певницом, додатно су улепшали Свету литургију.

Примивши Свете Христове Тајне -  причешћа, верни народ је са радошћу завршио седмонедељни Васкршњи пост.
На крају Свете Литургије прочитана је посланица Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Иринеја.

+++ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ+++


 

 

ВАСКРШЊИ ТРОПАРИ И КОНДАЦИ
Глас 1.
Тропар: Иако су Јудејци каменом запечатили гроб и војници чували Твоје пречисто тело, васкрсао си Тридневни Спаситељу, који дајеш свету живот. Због тога Ти небеске силе клицаху Животодавче: Слава Васкрсењу Твоме Христе, слава Царству Твоме, слава провиђењу Твоме, Једини Човекољупче!
Кондак: Васкрсао си као Бог из гроба у слави и свет си уједно васкрсао, а људска природа Те као Бога песмама слави, и смрт ишчезе. Адам се весели, Господе, а Ева сада ослобођена од окова, радује се кличући: Ти си Христе Онај који свима даје Васкрсење!
Глас 2.
Тропар: Када си умро Животе Бесмртни, тада си умртвио Ад блистањем Божанства, а када си умрле од праискона васкрсао, све Силе Небеске Ти клицаху: Животодавче, Христе Боже наш, слава Теби!
Кондак: Васкрсао си из гроба Свемогући Спаситељу и Ад видевши чудо уплаши се, и мртви усташе. А творевина, видећи, радује се заједно с Тобом и Адам се весели: И свет, Спаситељу мој, прославља Те непрестано.
Глас 3.
Тропар: Нек се веселе сви на Небу, нека се радује све на Земљи, јер учини силу мишицом Својом Господ. Сатре смрћу смрт, Првенац од мртвих би, из дубине Ада избави нас и подаде свету велику милост.
Кондак: Васкрсао си данас из гроба Милостиви и нас си узео од врата смрти. Данас се Адам весели и радује се Ева, и пророци заједно с патријарсима певају непрестано, божанску силу власти Твоје.
Глас 4.
Тропар: Господње ученице, жене мироносице, сазнавши од Анђела за радосну вест о Васкрсењу и одбацивши прадедовску осуду, хвалећи се, Апостолима говораху: Уништи се смрт, Васкрсе Христос Бог, који даје свету велику милост.
Кондак: Спаситељ и Избавитељ мој Васкрсе из гроба као Бог, ослободи од окова оне који су на Земљи рођени и врата Адова разби, и као Господ Васкрсе тридневно.
Глас 5.
Тропар: Прославимо песмама верни и поклонимо се Логосу који са Оцем и Духом нема почетка и који се родио од Дјеве ради нашег спасења, јер је добровољно телом успео на Крст, смрт претрпео и васкрсао умрле, Својим славним Васкрсењем.
Кондак: У Ад си сишао, Спаситељу мој, Ти који си уништио врата Пакла као Најсилнији. Умрле си као Творац са Собом васкрсао и Адам би избављен од проклетства, Човекољупче. Због тога Ти сви кличемо: Спаси нас Господе!
Глас 6.
Тропар: Анђелске силе и стражари обамреше на гробу Твоме, а Марија стајаше код гроба тражећи Твоје пречисто Тело. Заробио си Ад Ти који се ниси саблазнио од њега, срео си Дјеву, Ти, који дарујеш живот. Господе, који си Васкрсао из мртвих, слава Теби!
Кондак: Дланом (руком) у коме је почетак живота, Животодавац Христос Бог, васкрснувши све умрле из мрачних дубина Пакла, даде роду људском васкрсење, јер је Спаситељ свих, Васкрсење и Живот и Бог свих.
Глас 7.
Тропар: Уништио си Крстом Својим смрт, отворио си разбојнику рај, мироносицама си плач претворио у радост, а Апостолима си заповедио да проповедају, јер си Васкрсао Христе Боже, који дајеш свету велику милост.
Кондак: Не може више сила смрти држати људе, јер Христос сиђе уништавајући и рушећи силе њене. И Ад тада би свезан, а пророци сложно, радујући се, говораху: Дође Спаситељ верујућим. Изиђите, верни, на Васкрсење!
Глас 8.
Тропар: Са висине си сишао Милостиви и примио си тридневни погреб да би нас ослободио страдања. Животе и Васкрсење наше, Господе, славаТеби!
Кондак: Васкрснувши из гроба, подигао си умрле и Адама си васкрсао, а Ева се радује Твоме Васкрсењу, и сви крајеви света се веселе због Твога Васкрсења, Многомилостиви!

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157694664374694,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

 

 

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Sun, 08 Apr 2018 10:47:27 +0200
Вечерње Великог петка са изношењем Плаштанице у Гњилану, Коретишту и Шилову http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/346-v-c-rnj-v-li-g-p-s-izn-sh-nj-pl-sh-nic-u-gnjil-nu-r-ish-u-i-shil-vu http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/346-v-c-rnj-v-li-g-p-s-izn-sh-nj-pl-sh-nic-u-gnjil-nu-r-ish-u-i-shil-vu
У храму св. Николе у Гњилану служено је Вечерње Великог Петка, са изношењем плаштанице.
Вечерње је служио протојереј Радивоје Живковић уз саслужење ђакона Александра Марковића, у присуству верника из околних гњиланских села.
Протојереј Зоран Ковачевић служио је Вечерње Великог Петка у цркви св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту и у цркви св. апостола и јеванђелиста Марка у Шилову.
Велики петак -  дан велике жалости,  обележава се строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава.

Гњилане

Црква на Велики Петак помиње Страдања Господа Исуса Христа. На јутрењу Великог петка се произноси благовест о страдањима и смрти Богочовека Христа и чита се дванаест страсних јеванђеља.
На Велики петак се служе тзв. Царски часови, то су спојени први, трећи, шести и девети час.
Зову се царски часови из простог разлога што су се првобитно служили у придворном храму уз произношење многољествија цару.
Вечерње Великог Петка - тада се износи плаштаница, ради поклоњења умрлом Господу, изображеном на плаштаници.

Коретиште

На вечерњој молитви читају се паримеји, апостол и јеванђеље.

Након изношења плаштанице, на повечерју, пева се канон о распећу Господњем, који нам описује жалост Цркве и плач Пресвете Богородице.

На Велики Петак Литургија се не служи, изузев, ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.

У богослужењима Великог Петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста.

Сама богослужења тог дана састоје се из:

јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи, као што смо напоменули, увече на Велики четвртак),

царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице.

После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века.

Овога дана предвиђен је најстрожи пост. Православни тог дана строго посте на сувом хлебу и води, а многи тог дана ништа не једу, нити пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак се црквена звона не оглашавају, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења обзнањује клепалима.

Црква Св. Николе у Гњилану

Из химнографије Светог и Великог петка

Ходите сви да певамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и говораше: ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој. (кондак)
Разбојника благоразумног, истога дана удостојио си Раја, Господе; и мене дрветом крсним просветли, и спаси ме. (свјетилен)
Сваки део светога твога тела, срамоту нас ради претрпе: глава трње, лице пљување, вилице шамаре, уста укус жучис оцтом помешан, уши хуле безбожне, леђа бијење и рука трску, цело тело растезање на крсту, удови клинове и ребра копље.Ти који си за нас пострадао, и од страдања нас ослободио; и који си сишао к нама човекољубљем и подигао нас, свесилни Спасе, помилуј нас. (друга стихира на хвалитне)
Господе, када си Ти узлазио на Крст, страх и трепет обузе твар; и земљи си, дакле, забранио да прогута оне који Те распињаху, а аду си заповедио да отпусти сужње на препород људи. Судијо живих и мртвих, дошао си да дарујеш живот а не смрт. Човекољубче, слава Теби. (слава на стиховње)
Већ судије неправедне, умачу трску за одлуку, и Исус бива суђен и осуђује се на крст; и твар страда, гледајући на Крсту Господа. Но Ти који природом тела страдаш мене ради, Господе благи, слава Теби. (и сада на стиховње)
Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на Крсту прикован и копљем прободен, излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти. (тропар)

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Fri, 06 Apr 2018 20:20:19 +0200
Лазарева субота (Врбица) у Коретишту (фото) http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/345-l-z-r-v-sub-vrbic-u-r-ish-u http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/345-l-z-r-v-sub-vrbic-u-r-ish-u

Данас у поподневним часовима у храму св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту, протојереј Зоран Ковачевић, служио је вечерње богослужење у присуству верника из овог косовско-метохијског села.  У храму су унете младе, освештане врбове гранчице, које су подељене верницима, а децу је по устаљеној традицији свештеник даривао звончићима.

vrbica2018

У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет. Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.

Кад су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос, не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори. Пришли су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен. Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао Лазара:

"Лазаре, изађи напоље."

И гле, чудо се догодило. Лазар је устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио молитву. То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.

Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и уцркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157693325897811,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Sat, 31 Mar 2018 20:14:41 +0200
Улазак Христов у Јерусалим http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/344-ul-z-hris-v-u-rus-li http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/344-ul-z-hris-v-u-rus-li

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети је покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс.

Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: „Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати“. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.

ulazak hristov u jerusalim

Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“ Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: „О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен“.

Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: „Ко је то?“, а из гомиле народа одговорише: „Исус, пророк из Назарета Галилејског″. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: „Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!“ Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: „Чујеш ли то што ови говоре?“, нашта им он одговори: „Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу“.

Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.

Канон за овај празник написао је Косма Мелод – Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља како Христос јаше на магарету, а прате Га ученици, док народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Tue, 27 Mar 2018 19:35:13 +0200
Средопосна недеља – четврта недеља Великог поста http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/343-sr-d-p-sn-n-d-lj-c-vr-n-d-lj-v-li-g-p-s http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/343-sr-d-p-sn-n-d-lj-c-vr-n-d-lj-v-li-g-p-s

У четврту недељу Великог Поста, која означава средину Часног поста, Црква слави узвишени пример испосничког живота који представља подвижник  свети Јован Лествичник, који је читав пут духовног, подвижничког живота представио у својој чувеној књизи "Лествица духовна, која узводи на небо" и на примеру сопственог изузетног подвижничког живота пружио узор како треба пролазити тим путем.

То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења како би постао зрео – по мерилима оног доба – тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао савршенство. Идеја Лествице, тог ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог старозаветног виђења праоца Јакова. (1Мојс.28,12-12). Симболички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а врхом дотиче небо, по којој се анђели Божији пењу и силазе, и на чијем се врху налази Господ, треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства, везу између неба и земље, пут на коме човека прате анђели Божији и који има сасвим одређен циљ: самог Господа Бога.

                                                                       Из предговора „Лествице“     

sv.jovan.lestvicnik    

Јован Лествичник је живео у шестом веку, а потиче из Сирије или Палестине. Највећи део монашког живота провео је у манастиру св. Катарине на Синају. Био је толико духовно даровит, као да је хиљадугодишњак. Повукавши се у пустињу близу манастира, у њој је провео четрдесет година, у посту и богомислију.

Ова недеља назива се и Средопосна јер је средина Часног поста. То значи да је до празника над празницима Васкрсења Христовог, преостало онолико дана, колико је протекло дана од почетка поста до ове среде.

Учетврту недељу слушамо објаву: „Сина човечија предају у руке људске и убиће Га.  А кад Га убију, после три дана ће васкрснути". Нагласак више није на нама, нашем покајању и труду, већ на догађају који се десио „ради нас и ради нашег спасења":

„О, Господе, који си учинио да се данас припремамо за Светлу недељу, засијавши васкрснућем Лазара, као јарким светлом, помози нам да истрајемо на путовању поста. Пошто смо доспели до друге половине поста учини да се појави и божански живот; и када стигнемо до краја нашег труда дај да примимо блаженство вечно..."

МОЛИТВА У ЧЕТВРТУ НЕДЕЉУ ПОСТА (коју свештеник чита на литургији Пређеосвећених дарова)

Ти све људе подупиреш и понижене усправљаш, Христе Боже наш. Ти си из недара отачких неодељено произишао и од Свете Дјеве Марије се оваплотио и у свет си дошао да би природу нашу, отпалу од раја, и од нетелесних и душегубних разбојника нападнуту, обнажену трулежношћу и зло рањену, бриге удостојио и древној отаџбини повратио. Ти Сам Владико невидљиве наше ране исцели и телесне погибли свежи, преко часне Крви Твоје, коју си за нас излио, и светог печата Твог који си нам даровао. И избави нас од непрестаних рана и од невидљивих разбојника који хитају да нам отму веру и наду у Тебе, и хоће да са нас свуку Твоју благодат. Не лиши нас Твога човекољубља, гостионице и спаситељног Твога лечилишта да бисмо се, излечени и од свакога порока очишћени, удостојили да будемо записани са првороднима Цркве небеске; јер си Ти Лекар видљивих и невидљивих болести; Ти и благочестивом роду нашем саборац буди, јер си ти Бог Спаситељ наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и свесветим, и благим и животоворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.


Извор: Манастир Лешје

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Tue, 13 Mar 2018 21:12:09 +0100
Крстопоклона недеља. Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/342-rs-p-l-n-n-d-lj-r-s-u-v-u-p-l-nj-s-vl-di-i-sv-v-s-r-s-ni-v-sl-vi http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/342-rs-p-l-n-n-d-lj-r-s-u-v-u-p-l-nj-s-vl-di-i-sv-v-s-r-s-ni-v-sl-vi

Треће недеље Великог поста обавља се служба у част Крста Господњег, који се на свеноћном Бденију, после Великог славословља, свечано износи на средину храма ради поклоњења, услед чега не само та недеља, то јест тај недељни дан, него и читава седмица која следи, носе назив Крстопоклона недеља. У средни поста крст се износи како би ободрио и окрепио духовне силе оних који посте, подсећајући их на страдања Господња ради нашег спасења и преславно васкрсење Његово које је затим уследило.

krstopoklona nedelja

Због тога Црква, прослављајући Крст Господњи, пева: "Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим".

Изношење Крста обавља се на исти начин као за празник Воздвижења, али нема подизања, већ само поклоњење Крсту уз појање: "Кресту Твојему". Ово поклоњење Крсту понавља се такође у понедељак и среду Крстопоклоне седмице на Првом часу, уместо појања: "Стопи моја направи по словеси Твојему..." и у петак након отпуста свих часова, када се након целивања Крста он односи у олтар.

Приликом поклоњења крсту увек се певају стихире: "Придите, вјернији, Животворјашчему Древу поклонимсја..." Током читаве ове седмице у богослужбеним песмама прославља се Крст Господњи.

У среду и петак ове седмице служба је по Триоду, а светоме из Минеја чита се на Повечерју.

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Mon, 05 Mar 2018 22:27:41 +0100