Вести http://spcognjilane.com Tue, 16 Jan 2018 14:28:34 +0100 Joomla! - Open Source Content Management sr-rs Теодорова субота у цркви св. Марка у Шилову http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/337-d-r-v-sub-u-cr-vi-sv-r-u-shil-vu http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/337-d-r-v-sub-u-cr-vi-sv-r-u-shil-vu

После цара Констанција, сина Константина Великог, зацари се Јулијан Одступник. Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А уз то бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, хлеб и пиће, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу од идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.

Silovo Teodorova subota 2017

Епарх одмах приведе у дело безбожну наредбу безаконог цара и изложи на свим пијацама намирнице оскврнављене крвљу идолских жртава. Али свевидећи Бог, који хвата мудре у лукавству њиховом, промишљајући о слугама својим, уништи тајну и лукаву замку злочинчеву, јер цариградском архиепископу Евдоксију посла свога страдалца, светог великог Теодора Тирона. И он, дошавши к архијереју на јави а не у сну, рече му ово: Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава.

Архијереј би у недоумици па упита: А шта ће радити сиротиња која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама? Светитељ му одговори да ће њихове потребе подмирити дајући им кољиво. Но архијереј не знађаше и не разумеваше шта је то кољиво. Велики Теодор му рече: Кољиво је пшеница кувана с медом, јер ми смо у Евхаити навикли да то тако зовемо. Архијереј упита свога посетиоца ко је он што тако промишља о хришћанима. Светитељ му одговори: Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ. Рекавши то, он постаде невидљив.

Архијереј тада одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје. А безакони цар, видећи да је његова тајна замка откривена и да му намера није успела, веома се постиде и нареди да се на пијаце опет изнесу уобичајене намирнице. Хришћани, пак, у суботу прве великопосне седмице кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог. И од тада па све до сада, правоверни у целоме свету кољивима прослављају у суботу прве седмице Великог Поста успомену на ово чудо, и штују Христовог страдалца, да се не би заборавило тако дирљиво промишљање Божје о хришћанима и помоћ светог великомученика Теодора.

Извор: СПЦ/Епархија захумско-херцеговачка

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Sat, 04 Mar 2017 21:51:51 +0100
Божићна посланица Српске Православне Цркве http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/336-b-zicn-p-sl-nic-srps-pr-v-sl-vn-cr-v http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/336-b-zicn-p-sl-nic-srps-pr-v-sl-vn-cr-v

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2016. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

patrijarh-irinej

„Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!” (Лк. 2, 14)

Ево нас и ове године пред празником Божића, пред празником безмерне љубави Божије, јер нам се данас у граду Давидову роди Христос Господ (Лк. 2, 11), Емануил, што ће рећи: с нама Бог (Мт. 1, 23). Ову велику Тајну Оваплоћења Бога Логоса, скривану од постања векова (Јн. 1, 2), најпре су благовестили анђели Божији својом божићном химном мира и љубави (Лк. 2, 14). Потом им се придружују пастири и мудраци са Истока, сабирајући тако небо и земљу око Богомладенца Христа, анђеле, и људе, и све народе земаљске у Цркву Бога живога (2. Кор. 6, 16).

Како нам о догађају Рођења Христовог, које је, по светим Оцима, веће чудо и од самога стварања света, сведоче свети јеванђелисти, очевици и слуге Речи (Лк. 1, 2)? Свети апостол Матеј у своме Јеванђељу пише својим сународницима Јудејима, желећи да им на основу старозаветних пророштава посведочи да Исус Назарећанин јесте Христос или Месија, Помазаник Божији, Спаситељ света (Пс. 138; Ис. 7, 14). Због тога он своје Јеванђеље почиње родословом Господа Исуса Христа (Мт. 1, 1-17), наглашавајући тиме Његову реалну људску природу. Он у свом родослову помиње централне личности Старог Завета, посебно истичући Авраама и цара Давида, јер се за њих везивало највише пророштава о доласку Месије, која су остварена Рођењем Христовим у Витлејему јудејском (Мт. 2, 5–6). Први део Матејевог Јеванђеља нам, дакле, громко каже: Бог је постао реалан човек, ради нас и ради нашег спасења (Мт. 1, 2), а у другом делу свога родослова Матеј говори да Месија јесте Богочовек, да је Његово Рођење натприродно, од Духа Светога и Марије Дјеве (Мт. 1, 20). Узевши на себе реалну људску природу, Христос постаје један од нас (Јн. 1, 14), остајући при томе оно што је од вечности био – Син Божији и Друго Лице Свете Тројице. Ово би, у најкраћем, била благовест јеванђелиста Матеја, благовест о спасењу свих народа вером у Исуса Христа (Гал. 2, 16).

Свети апостол Лука нам у свом Јеванђељу, које је упутио свом ученику благочестивом Теофилу (Лк. 1, 3), а затим и свакој богољубивој души, даје историјски оквир Рођења Христовог. Он апологетским сведочењем разуверава све скептике и неверујуће, који су покушавали Господа Христа да прогласе легендом и непостојећом личношћу, и уверава их да је Христос реална историјска Личност и Месија. Као историчар, Лука наводи да се Рођење Христово догодило у време римског ћесара Августа, који је владао од 27. године пре Христа до 14. године по Христу, а за време првог општег пописа становништва током Киринове управе Сиријом (Лк. 2, 2), што су историјске чињенице које не пориче ни егзактна наука. Допуњујући Матеја, јеванђелист Лука о Рођењу Христовом пише не само Јудејима него и свим народима на земљи (Лк. 2, 29-32). Лука у своме родослову наглашава да Христос јесте Спаситељ, Нови Адам, Глава и духовни родоначелник Новог Израиља, благословеног Царства Оца и Сина и Светога Духа (Лк. 3, 21–23), чиме указује на литургијску димензију овога празника.

Да додамо укратко, као круну и печат, сведочанство светог јеванђелиста Јована Богослова о Рођењу Христовом. Овај љубљени ученик и апостол Христов додаје Матеју и Луки своје Протојеванђеље. У њему он благовести да је Христос предвечни Син Божији, Реч Божја, Логос кроз Кога је све постало (Јн. 1, 1–3) и Који је као светлост дошао у овај свет (Јн. 1, 5) да нам објави Нови и вечни Завет Бога и човека: „Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа” (Јн. 1, 17; Рим. 10, 4).

Драга браћо и сестре, то што су јеванђелисти посведочили, апостоли и свети Оци утврдили, то и ми вама сведочимо данас, на Божић, јер је „Христос исти данас, јуче и довека” (Јевр. 13, 8). Зато вас из пастирске бриге и љубави позивамо да сви заједно узмемо учешћа у божићном празновању, да оставимо свакодневне бриге, да принесемо своје дарове Богомладенцу Христу – духовно злато, тамјан и смирну, а то значи нашу веру, наду и љубав – и да се сусретнемо са Богом и ближњима. Свети Јован Златоуст је Божић назвао кореном свих хришћанских празника јер нам је у Божићу обећано, на неки тајанствени и благодатни начин унапред даровано, и Сретење, и Крштење, и Преображење, али и Крст и Васкрсење Христово. Зато је наш народ говорио: „Без Бога ни преко прага“ и „нема веће славе од Божића”, јер је у Божићу предокушао Тајну Бога и свенародног спасења у Цркви Христовој.

Српски народ је народ Божића, део Народа Божјег или свега рода хришћанскога. Он је и народ Светога Саве, народ светог цара Лазара Косовског и свих осталих мученика и новомученика, који у зла времена пострадаше, као витлејемска деца (Лк. 2, 16), за истину и правду Божију. Њихове жртве се сећамо и молимо их да нас у небеском Витлејему помињу у својим светим молитвама, да бисмо били достојни својих светих предака, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле.

Божић нам открива циљ и смисао нашег живота на земљи. Речено светоотачким језиком, Бог постаје човек да бисмо се ми људи обожили, да бисмо постали „богови по благодати” испунивши своје биће пуноћом божанске благодати. То није хришћански максимализам нити антрополошка утопија. То је реалност живота у Христу. То је духовна реалност која је дар Божића. Не дозволимо зато да нас ишта од овога света, света који у злу лежи (1. Јн. 5, 19), одвоји од љубави Божије, откривене у Христу Исусу, Господу нашем (Рим. 8, 35)! Пуноћа ове љубави је у Рођењу Христовом. Зато Божић заиста јесте „дан који створи Господ да се радујемо и веселимо у њему” (Пс. 118, 24).

Божић нам указује и на светињу људског живота. Овај Празник нас позива на обожење, а не на уништење, на служење животу, не само биолошком већ и вечном, а не на робовање смрти. Свети старац Силуан Атонски се трудио да у животу не погази ни црва, ни мрава, ни цвет, ни најмањи стручак траве. Свему је од Бога дарован живот, а посебно људском бићу, које је у Христу икона Бога Живога (2. Кор. 4, 4). Божић нам оснажује и враћа библијски благослов: „Рађајте се и множите и напуните земљу!” (1. Мојс. 1, 22). Дај Боже да овај благослов постане мера живота српског народа и свих народа на земљи, јер би на тај начин пакао братоубиства и чедоморства био замењен рајским миром и пуноћом живота. Нека од овог Божића оживи Србија и нека наше породице испуни радост и дечија игра! Свето Јеванђеље нас управо и подсећа на то да, ако се не обратимо и не постанемо безазлени као деца, нећемо ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). Зато је Божић празник и наше деце, празник младости и вечне будућности.

У ове благословене божићне дане молимо се Господу, Цару мира (Јевр. 7, 2), да угаси непријатељства међу народима, да спасе људе Своје широм света и да буде милостив свима нама. Нека овај Божић призове у заједницу све оне који су се на било који начин одвојили од Цркве Бога Живога! Нека нестану јереси и расколи, да би сви људи, са страхом Божијим, вером и љубављу, приступили јединству и животу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве! За то јединство се и Сâм Господ молио у Својој првосвештеничкој молитви речима: „Да сви једно буду” (Јн. 17, 21).

Поздрављамо божићним поздравом сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и позивамо их да живе у међусобној братској љубави, у љубави Божића. Посебно се молимо за распето Косово и Метохију, нашу духовну и националну колевку, коју је велики Његош назвао „грдним судилиштем”. Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића!

Мир Божји, Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2017. година!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2016.

Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца, чудесно Рођеног од Духа Светог и Марије Дјеве ради нас и ради нашега спасења:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН

Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Епископ умировљени милешевски ФИЛАРЕТ

Епископ бивши нишки ЈОВАН

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Thu, 05 Jan 2017 21:36:51 +0100
Уређење гробља у Гњилану (фото) http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/335-ur-d-nj-gr-blj-u-gnjil-nu http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/335-ur-d-nj-gr-blj-u-gnjil-nu

Почели су радови на уређење гробља у Гњилану. Ако Бог да, у наредних неколико недеља биће изграђен нови бетонски зид око гробља. Предвиђена је и обнова капеле и детаљно уређење гробља. Пројекат уређења гробља финансира UNDP.

15492519 1180740028699537 7186888252547360342 n

 

 

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157676047102522,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Tue, 13 Dec 2016 23:00:17 +0100
ОБНОВА ЦРКВЕ СВЕТОГ НИКОЛЕ У ГЊИЛАНУ http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/334-bn-v-cr-v-sv-g-ni-l-u-gnjil-nu http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/334-bn-v-cr-v-sv-g-ni-l-u-gnjil-nu

15181199 1152621044844769 5873938994210517341 n

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа рашко -призренског Господина Теодосија, 19.новембра 2016.године, почела је обнова саборног храма Светог оца Николаја (1961) у Гњилану.Пројекaт обнове финансира Европска унија а имплементација тече преко УНДП . Пројектом обнове обухваћена je и звонара(1934).

 {myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157672827948464,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

]]>
Вести Sun, 20 Nov 2016 20:51:32 +0100
О_МЕШАЊУ РОДИТЕЉА У ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ ДЕЦЕ http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/333-sh-nju-r-di-lj-u-p-r-dicni-ziv-d-c http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/333-sh-nju-r-di-lj-u-p-r-dicni-ziv-d-c

pravoslavno-vencanje

АРХИМАНДРИТ ИЛАРИОН АРГАТУ: Родитељи често греше у ономе што се тиче њихове деце, као уосталом и деца у већини случајева: она не слушају родитеље и зато им све иде лоше а затим говоре да им ''не иде''.

Када се момак и девојка заљубе једно у друго и хоће да се венчају, није добро да им родитељи сметају у томе. Они треба да им дозволе да се венчају зато што је младима јако тешко да се боре са телом и избегну грех. У већини случајева млади падају у грех и живе у блуду зато што су се родитељи противили њиховом браку. Тада грех пада и на родитеље и они ће одговарати за то.

Родитељи су дужни да уче децу доброме и да им отварају очи онда када ће нешто што деца желе сада у будућности бити лоше. Нарочито мајке девојака и момака осећају да ли деца одговарају једно другоме. Бог је дао мајкама тај осећај да би оне чувале своју децу од зла. Мајка треба да упозори своју ћерку или сина речима: ''Погледај мало боље, дете моје. Мени се чини да те би не одговара та девојка (момак)''.

Јер мајка много примећује и зато и говори кћери: ''Мени се чини да ће тај момак бити пијаница (или блудник или љубоморан или кавгаџија или ће те тући итд)'' и саветује девојци да не жури већ да сачека мало, јер мајка не види да из тога може да изађе нешто добро.
И мајка момка види у девојци којом он хоће да се ожени такве особине и недостатке који ће нарушавати спокој и нераскидивост њиховог брака.

Али, у већини случајева, заљубљена деца већ ништа не примећују и никога не слушају, ни родитеље нити кога другог, и упорно истрајавају на томе да хоће да се венчају. Да би успокојили родитеље и добили њихов благослов за брак, она уверавају мајку да, као ''он уопште није и неће бити такав'' или ''ја ћу њега да изведем на прави пут!''

Али исправити било кога је тешко и скоро немогуће. Љубоморног мужа или жену нећеш моћи да исправиш. Неверног мужа или жену такође нећеш моћи да исправиш. Мужа или жену која пије нећеш моћи да исправиш. Напротив, после свадбе ће се, временом, тај грех (страст) који влада њима, појачати још више, и нанети много страдања њиховом животном сапутнику.

Иван Куликов. Древни обред благосиљања невесте у граду Мурому. 1909.


Зато ће тешко бити тој деци која не слушају своје родитеље, који не схвате озбиљно њихове напомене и предосећаје, и ступе у брак на такав начин. Она ће заслужити тај тешки живот, који ће им допасти због непослушности. То ће бити њихов тешки крст који су они сами изабрали.

Ако деца буду упорна и неће да слушају родитеље и не обраћају пажњу на њихове савете, родитељи треба да им дозволе да се венчају зато што су они, деца, сами то изабрали. Што више родитељи буду спречавали децу да ступе у брак, то ће више они истрајавати на своме, неће их слушати и чак их могу и замрзети због тога, а затим ће живети невенчани у греху блуда. Зато родитељи треба да им дозволе да се жене а деца ће сама зажалити што их нису послушала и сложиће се са тиме да су сами заслужили ту судбину и крст који су сами изабрали.

Тешко оним родитељима који се мешају у живот своје деце која су ступила у брак и руше њихову породицу!
Свекрва, ако јој се не свиђа невеста и ако не игра како она свира, трудиће се да разведе сина са снајом, макар имали и двоје-троје деце. Тада непријатељи деце постају сами родитељи. Неке мајке су љубоморне на своје снаје због тога што син дели своју љубав између ње и друге жене и са силном мржњом ће се борити против својих снаја. Тако слепа љубомора свекрве чини претњу за брак деце.

Постоје и родитељи - власници. Они хоће да знају све што чине њихова деца у браку: шта једу, када устају, какви су домаћини снаја или зет, јесу ли трудољубиви, колико има ђубрета у канти, колико посуђа није опрано, и при томе дају примедбе. Када се те примедбе понављају, то у једном тренутку почиње да изводи младе из такта и настаје сукоб.

Неке мајке, да би се осветиле снајама, подстрекују своје синове против њих, говорећи да они треба да буду мушкарци и да поставе своју жену на место. И када је они извређају, растуже је или је чак ударе, свекрва осећа да јој се осветила. Снаје осећају ''одакле дува ветар'' и почињу да се свете свекрвама на свој начин. И тако се долива уље на ватру, док не дође до лошег завршетка сукоба - раставе, развода.

Тешко тада оним родитељима, који руше брак своје деце. Шта је речено у Светом Писму? ''Шта је Бог саставио, човек да не раставља'' (Мт. 19,6) Тако родитељи постају непријатељи своје деце, непријатељи Светих Тајни и непријатељи Бога. И зато ће ти родитељи тешко да страдају.


Превела с румунског Зинаида Пејкова, на србски Православна породица, март 2015.
Извор: Православие.ру

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Mon, 19 Sep 2016 22:41:16 +0200
ЉУДИ МУВЕ И ЉУДИ ПЧЕЛЕ http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/332-ljudi-uv-i-ljudi-pc-l http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/332-ljudi-uv-i-ljudi-pc-l

Једном смо упитали старца Пајсија (Светогорца) – Ви нам, оче, непрестано говорите да позитивно мислимо. Желели бисмо да нас посаветујете како да се суочимо са следећим проблемом. Често нам долазе људи и кажу да неки свештеници узимају много новца за вршење Светих Тајни, кажу да пуше и седе у кафанама, па чак кажу и то да су неки свештеници уплетени у неморалне радње, уопштено, жестоко их оптужују и износе доказе да би то оправдали. Шта да одговоримо људима који оптужују свештенство? Старац је почео да нам прича – Из искуства знам да су људи подељени у две категорије. Трећа категорија не постоји; људи припадају или једној или другој. Први подсећају на муву. Главна особина муве је да њу привлачи нечистоћа. Када се, на пример, мува нађе у башти пуној цвећа прекрасног мириса, она га неће ни приметити и зауставиће се на некој нечистоћи коју нађе на земљи. Почеће да кружи унаоколо и осетиће се сасвим лагодно у смраду. Ако би мува могла да говори, а ви затражили да вам у башти покаже ружу, одговорила би: “Ја уопште не знам како ружа изгледа. Знам само где да нађем ђубре, тоалете и блато.” Постоје људи који подсећају на муву. Људи који припадају овој категорији навикли су да мисле негативно и у животу увек траже лоше стране, ниподаштавајући и одбијајући присуство добра.” Друга категорија су они што подсећају на пчелу, чија је главна особина да увек трага за нечим слатким и пријатним да би на њега слетела. Када би се пчела нашла у соби препуној нечистоће, са комадићем бомбоне у углу, она би занемарила сву ону нечистоћу и слетела на бомбону. Када бисте од пчеле затражили да вам покаже где се налази баштенско ђубре, одговорила би: “Не знам. Могу ти рећи само где да нађеш цвеће, сласт, мед и шећер.” Она зна само за добре ствари у животу, док су јој оне рђаве непознате. То је друга категорија људи која има позитивне мисли и види само добру страну ствари. Они се увек труде да прикрију зло како би заштитили ближње; напротив, људи прве категорије се труде да изложе зло и да га изнесу на површину. Када неко дође код мене и почне да оптужује друге људе, доведе ме у тешку ситуацију и ја му наведем овај пример. Тада му кажем да одлучи којој категорији жели да припада, како би могао да нађе људе исте врсте и да се са њима дружи.

Извор: Сузе за свет, Образ Светачки, Београд.

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Sat, 09 Jul 2016 22:04:57 +0200
Они који носе црвени кончић овладани су сујеверјем http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/331-ni-i-n-s-crv-ni-ncic-vl-d-ni-su-su-v-r http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/331-ni-i-n-s-crv-ni-ncic-vl-d-ni-su-su-v-r

savajanic1

Веру треба разликовати од сујеверја. Они који носе црвени кончић или било какву амајлију мислећи да им од тога само по себи долази заштита, овладани су сујеверјем. У сујеверју човек наду не полаже у Бога већ у одређени механизам, формулу или радњу помоћу којих од Бога или само по себи долази решење или заштита у одређеним невољама. Вера у живог Бога је сасвим другачија од тога. Ми се осењујемо знаком крста, говоримо Исусову молитву, постимо, подвизавамо се, али смо увек свесни да ништа од тога само по себи, аутоматски, не доноси Божију благодат и да су то само средства која нам помажу да успоставимо живу заједницу са Богом. У једном здравом односу са Богом увек постоји синергија између онога што ми као људи приносимо и Бога који даје. Оно што ми приносимо (нпр. молитву, пост, добра дела) није куповина Божије благодати јер све то Њему није потребно него нама да бисмо своје срце отворили за његову љубав. Тако је и у евхаристијском животу. Онај који живи евхаристијски, у благодарности Богу, причешћем Божанским тајнама испуњава се благодаћу Божијом. Онај, пак, који приступа светим тајнама верујући у њихову механичко дејство, да оне саме по себе без наше вере могу да делују, налази се у великој заблуди. Благодат Божија делује само у сфери слободе и не може се ничим изнудити. Осенити се знаком крста када пролазимо поред цркве или пред распећем, иконом и другим освештаним предметима није сујеверје и фанатизам већ древни хришћански обичај јер уз знак крста помињемо име Свете Тројице и исповедамо своју веру. Наравно, када смо у друштву људи који не живе хришћанским животом треба водити рачуна да нашу веру у Бога не испољавамо претерано и нападно јер може да нас поткраде сујета и да истовремено саблазнимо оне са којима се налазимо. Увек можемо у срцу своме да узнесемо молитву, на било ком месту и у било које време, а молитва је енергија, језик будућег века, којом на чудесан начин комуницирамо и са Богом и васцелим духовним светом. Највећи степен молитве је један трајни дубоки духовни осећај сталног Божијег присуства и та молитва надилази сваку људску реч. Али док не дођемо или док се барем не приближимо таквој молитви, веома је важно у свакој прилици када смо у могућности, и посебно када смо сами, да молитви придружимо и неки физички покрет, да се осенимо знаком крста, да направимо поклон и на тај начин да изразимо и својим телом молитвени однос према Богу. Човек је саздан од душевног и телесног састава, а оба су материјална и тварна (само на различит начин). Зато уз молитву увек треба да иде и одређени телесни подвиг док нам сам Бог, ако је то у Његовој вољи, не подари савршену молитву којом ће у вечности дисати васцела преображена твар у слави Божијој. Што се тиче ислама мислим да можемо да кажемо да је то покушај реформације хришћанства и да је поникао из традиције јудео-хришћанских секти. Ислам може да се упореди са неким радикалнијим западним сектама које негирају божанство Христово, Св. Тројицу, свете Тајне.

Архимандрит Сава Јањић

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Thu, 09 Jun 2016 13:46:46 +0200
ЛЕТОПИС ЦРКВЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЈЕВАНЂЕЛИСТА МАРКА У ШИЛОВУ http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/330-l-pis-cr-v-sv-g-p-s-l-i-v-nd-lis-r-u-shil-vu http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/330-l-pis-cr-v-sv-g-p-s-l-i-v-nd-lis-r-u-shil-vu

crkvasvmarkasilovo

Село Шилово се налази на два км. североисточно од Гњилана, с десне стране пута за Бујановац. Најстарији запис о њему датира још 1763.године где се у Катастиху манастира Девича у Дреници Срби из Шилова уписани као дародавци. Изнад самога села,смештеног у малој котлини,уздиже се брдо,које надвисује цело село и околину ,звано ЦРКВИШТЕ на коме се налази и гробље.

silovo2Међутим ,пошто се на самом врху налазила и мала црква,за коју се не зна ни када је саграђена,ни када порушена-личног сам мишљења- да се то брдо некада звало и црквиште, као што је свуда и уобичајено. Иначе,од саме црквице остало је нешто камена од темеља и неколико већих на олтарском месту,где су верници палили свеће.

На темељима те црквице,која је посвећена Светом апостолу и јеванђелисту Марку,који је сеоска слава,верници села Шилова решили су да подигну нову цркцу. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа рашко –призренског Господина Павла,темељ нове цркве освештао је надлежни свештеник Протојереј Живојин Трајковић,на дан сеоске славе , 8.маја 1990.године. Црква је једнобродна са уписаним крстом и централним кубетом.Грађена је од тврдог сивог камена са по једним и двередним опекама.Нема тог посетиоца,стручног или нестручног,видевши је споља и изнутра да се није задивио њеној лепоти. Иста је коначно завршена и освећена на дан Светог апостола и јеванђелиста Марка,коме је и посвећена ( на Марковдан) 8.маја 1997.године од стране Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског Господина Артемија са бројним свештенством и верницима.

  

 

( забележио : Протојереј Живојин Трајковић)

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Wed, 04 May 2016 22:46:23 +0200
Врбица у гњиланској цркви (фото) http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/329-vrbic-u-gnjil-ns-cr-vi http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/329-vrbic-u-gnjil-ns-cr-vi

vrbica gnjilane2016

У цркви Св. Николе у Гњилану, обављено је вечерње богослужење у присуству већег броја верника. Деци која су била присутна, подељени су звончићи и врбове гранчице, након чега је обављена трократна литија око гњиланског храма. Вечерње богослужење је служио протојереј Радивоје Живковић уз саслужење протојереја Зорана Ковачевића и ђакона Александра Марковића.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157667366026781,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

 

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Sat, 23 Apr 2016 23:28:23 +0200
Верници из Београда посетили цркву Св. Николе у Гњилану http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/328-v-rnici-iz-b-gr-d-p-s-ili-cr-vu-sv-ni-l-u-gnjil-nu http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/328-v-rnici-iz-b-gr-d-p-s-ili-cr-vu-sv-ni-l-u-gnjil-nu

Субота,16.април 2016.године. Група верника из Београда посетила је саборни храм Светог Николе у Гњилану. Испред храма дочекао их је старешина храма о.Зоран Ковачевић и упознао их са историјатом храма и тренутним стањем у којем живе преостали Срби у Гњилану.

gnjilane poseta vernikaBG

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Mon, 18 Apr 2016 21:30:15 +0200