Вести http://spcognjilane.com Mon, 24 Sep 2018 12:30:29 +0200 Joomla! - Open Source Content Management sr-rs У Коретишту почела изградња "Поп Трајкове чесме" http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/354-u-r-ish-u-p-c-l-izgr-dnj-p-p-r-v-c-s http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/354-u-r-ish-u-p-c-l-izgr-dnj-p-p-r-v-c-s

У Коретишту, српском селу крај Гњилана, јуче је започета изградња спомен чесме, која ће красити порту храма цара Константина и царице Јелене.
"Поп Трајкова чесма" биће изграђена средствима људи добре воље, који својим прилогом често помажу сличне акције.
Недавно је средствима верног народа из Коретишта и околине ископан артеријски бунар са здравом пијаћом водом, које има у неизмерним количинама.

pop trajkova cesma

(О томе ко је  протојереј Трајко Ковачевић писао је професор Милорад Миња Филић)
Међу учитељима и националним радницима Гњилана и околине, а и шире, протојереј Трајко Ковачевић заузима истакнуто место.

protatrajkokovacevicРођен је у селу Коретишту 1862. године, у земљорадничкој породици, од оца Косте и мајке Стане.
Основну школу завршио је у Гњилану, а школске 1888/89. године Призренску богословију. Учио је и Учитељску школу у Београду. Године 1890. примљен је за учитеља гњиланске основне школе. Године 1892. године оженио се Стојном Поповић (ћерком Зафира Поповића), која је једно време била учитељица у Гњилану. После 1895. године, изгледа, да одлази у Македонију. Протојереј Трајко Ковачевић се опет враћа у Гњилане, где је управитељ основне школе 1901, 1902/03. године.
Већ 1903. године долази у сукоб са Нићифором, рашко-призренским митрополитом, због жеље учитеља да се донесе Уредба којом би се регулисала права и дужности учитеља и тако се ови заштитили Протојереј Трајко Ковачевић од самовоље митрополитове. Због тога је протојереј Трајко Ковачевић са учитељем Петром Катанићем и његовом женом Стојанком био отпуштен од стране митрополита. Онда је учитељ Владимир Јоксић интервенисао код митрополита да опрости казну коју је изрекао учитељима. О овоме пише и Олга Николић и истиче да је у том сукобу протојереј Трајко Ковачевић, од стране учитеља вучитрнских, затим из Приштине, Неродимља, Липљана, Гуштерице, Лапљег Села, био одређен за заступника - опуномоћника њиховог код митрополита.
После овог сукоба, Трајка опет налазимо у Македонији, где му умире ћерка Даница.
Изгледа да се опет враћа у Гњилане, те опет нема мира, али овога пута од Турака, који му прете убиством.
Једном приликом су пуцали на њега и промашили га, а метак је окрзнуо његову жену Стојну. Због несигурности, Трајко бива принуђен да оде у Србију. Радио је као парох у Ново-бановинској парохији, као и у Богатићу код Шапца.

Протојереј Трајко Ковачевић је добровољац у Првом светском рату, учесник церске битке, а 1915. године са сином Лазаром прелази Албанију. У међуратном периоду у Гњилану,  дакле, био је учитељ и архијерејски намесник, а кратко време и управитељ основне школе, као и вршилац дужности школског надзорника.

Протојереј Трајко Ковачевић је због својих способности увек био у центру догађаја, стално прогањан и од стране наших људи, а и од Турака и Арнаута. У критичним ситуацијама био је принуђен да се склања из завичаја, али се опет враћа њему, остајући му веран до краја живота. Протојереј Трајко Ковачевић умро је 1925. године.

О њему Стојан Капетановић пише: „Био је то човек од ретке вредности и способности“. Тодор Станковић, обилазећи његово родно село пише: „У овоме је селу рођен из честите српске куће Трајко Ковачевић, вишегодишњи одлични српски учитељ у Гњилану и другим местима у Старој Србији“.

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Wed, 22 Aug 2018 22:55:05 +0200
Црква Св. Илије у Церници - Православни бисер Косовског поморавља (фото) http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/353-c-rnic http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/353-c-rnic

Церница, косовско-метохијско село у Косовском поморављу, данас на празник Светога Илије, макар мало подсећа на дане пре најновијег косовског страдања .

У цркви Светога Илије јутрос је служена Света литургија, а у порти ове светиње чула се музика,  не као некада, када је на овај дан у црквеној порти било неколико стотина младих, који су играли коло до касно у ноћ.

Церница је древно косовско-метохијско село  у коме постоје многи трагови Православља.  Данас у селу постоје три цркве. На брду изнад села види се прелепа црква Светога Илије, саграђена 1926 године, стотинак метара испод ње је средњевековна  црква Свете Петке на једној страни, а мало испод цркве Светога Илије на другој страни је такође средњевековна црква Христа Спаситеља, која је недавно обновљена. Према предањима, на путу од Цернице ка Гумњишту некада је било тринаест православних цркви.

crkva cernica


Православни верници, али и њихова светиња на брду изнад Цернице доживели су велико страдање. Црква Светога Илије је била минирана, чак и под заштитом међународних војних снага. у Церници је убијено седморо Срба, међу којима и једно дете.
Захваљујући истрајности преосталих Срба, церничани су обновили цркву Светога Илије, а данас је порта цркве Светога Илије једна од најуређенијих у овом крају Косова и Метохије. У непосредној близини цркве, убијеним Србима из Цернице подигнут је споменик.
На празник Светога Илије у Церници долазе већина оних Срба, који су до пре неколико година живели овде, а из Цернице су отишли због непрестаног зулума. Порушене куће и опустела имања церничких Срба видљиви су свуда.

Данас, Срби из Цернице прослављају храмовну славу, а улице су пуне људи.
Двадесетак српских породица и поред свега што их је снашло протеклих година и даље чувају своја огњишта.До пре осамнаест година у Церници је живело сто педесет српских породица.
Тачан број Албанаца није познат, али се претпоставља да у Церници живи више од шесто албанских породица.

Молитва Светом Пророку Илији
О прехвални и предивни пророче Божији Илија, који си засијао на земљи животом равноангелским, ватреном ревношћу према Господу Богу Сведржитељу, знамењима и преславним чудима, затим по узвишеној Божијој милости према теби надприродно узнесен телом на небо на огњеним колима, удостојивши се говорити са Спаситељем света преображеном на Тавору, и сада стално пребиваш у рају и стојиш пред престолом Небеског Цара. Услиши нас грешне и некорисне који сада стојимо пред твојом светом иконом и усрдно прибегавамо твоме заступништву. Моли за нас човекољупца Бога да нам дарује дух покајања и опроштај наших грехова и својом свесилном благодаћу да нам помогне да оставимо пут безбожности, да напредујемо у сваком добром делу, да нас ојача у борби са страстима и похотама нашим, да усади у срца наша дух смирења и кротости, дух братољубља и незлобивости, дух трпења и мудрости, дух ревности за славу Божију и спасење ближњих. Уништи твојим молитвама, пророче, рђаве обичаје људи, а особито погубни и шкодљиви дух овога века који је заразио хришћански род непоштовањем божанске православне вере, устава свете Цркве и заповести Господњих, непоштовањем родитеља и виших власти, што све баца људе у бездан безбожности, разврата и погибли. Отклони од нас, предивни пророче, заштитом твојом праведни гнев Божији и избави све градове и села наша од суше и глади, од страшних бура и земљотреса, од смртоносних рана и болести, од напада непријатеља и међусобне борбе. Измоли, пророче Божији, од Господа нашим пастирима ревност према Богу, срдачну бригу о спасењу пастве, мудрост у учењу и управљању, побожност и снагу у искушењима; судијама измоли искреност и некористољубивост, правду и сажалење према увређенима; свима који управљају бригу за потчињене, милост и праведност, а потчињенима покорност и послушност властима и усрдно испуњавање својих обавеза, да се тако поживевши у овом веку у миру и побожности удостојимо учешћа вечних блага у Царству Господа и Спаса нашег Исуса Христа, коме припада част и поклоњење са беспочетним његовим Оцем и Пресветим Духом у векове векова. Амин.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157699768662295,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Thu, 02 Aug 2018 23:33:59 +0200
Празник Светих Апостола Петра и Павла, свечано се прославља у селима Косовског поморавља http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/352-pr-zni http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/352-pr-zni

Празник Светих Апостола Петра и Павла - ПЕТРОВДАН  свечано  се прославља у манастирима и црквама Епархије рашко-призренске, али и у домовима верника, који са радошћу дочекују овај празник, који уједно представља и завршетак Петровданског (Апостолског) поста.

У Косовском поморављу, Празник Светих апостола Петра и Павла, најсвечаније се прославља у Клокоту. У овом  селу Витинске општине, Светом литургијом биће прослављена храмовна слава, а православни верници који живе у овом селу, као и у селу Панчело у општини Косовска Каменица, у част Светих Апостола Петра и Павла припремају гозбу и дочекују госте.

Црква нас на значај Светих славних и свехвалних Апостола најопитније подсећа кроз празнике који су установљени у њихову славу и част. Поред сабора дванаесторице и сабора седамдесеторице Апостола, у току богослужбене године савршавамо и молитвене спомене на свакога од Светих Апостола појединачно. Посебно место међу апостолским празницима заузима празник Светих првоврховних Апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познатији под називом Петровдан.

SV.apostoli perar i pavle
По сведочењу многобројних црквених извора, празновање Светих првоврховних Апостола Петра и Павла у Цркви је присутно од самих почетака, тачније речено присутно је непосредно након упокојења ова два ватрена проповедника еванђелске речи Божје. Свети Апостол Павле у својој посланици Јеврејима богомудро саветује хришћане да се свагда са љубављу и побожношћу молитвено сећају својих учитеља у вери и оних који су им  надахнути Духом Светим проповедали реч Спасења. Древни хришћани имајући у свом уму ову апостолску поуку, веома рано почињу да прослављају молитвени спомен на своје учитеље првоврховне апостоле Петра и Павла. Ово древно празновање Светих Апостола Петра и Павла није увек савршавано у исти дан. Наиме, постоје многобројна сведочанства о прослављању Светих апостола Петра и Павла и по некима њихов спомен је савршаван након празника Рождества Христовог, по некима недељу дана након епифаније, док Свети Софроније јерусалимски сведочи да су апостоли Петар и Павле прослављали у четврти дан после празника Рождества Христовог.

Овом празнику претходи Пост у част Светих Апостола који је у нашем благочестивом народу познат и као Петровдански или Апостолски пост.


 Кратко житије Светог славног и свехвалног  Апостола Петра

sv.apostol petar
 
Син Јонин, брат Андреја првозваног, из племена Симеонова, из малог палестинског града Витсаиде.
Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благоизволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти су Христос, Син Бога живога“ (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа – и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Еванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне.


 
Кратко житије Светог славног и свехвалног Апостола Павла

sv.apostol pavle
 

Свети славни и свехвални Апостол Павле беше родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства.
 
Чудесно обраћену веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом истрадањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: „Не живим ја него Христос живи у мени“, тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар. (Више о Светом Апостолу Павлу до обраћања прочитајте у тексту протођакона Радомира Ракића под насловом: Свети апостол Павле, осврт на његов живот до обраћења)


 
О Светим Апостолима и њиховом месту у богослужењу


 
Црква нас на значај Светих апостола подсећа како њиховим присуством у седмичном и годишњем богослужбеном кругу, тако и њиховим празницима које прослављамо у свештеном континуитету од првих векова до данас. На значај Светих апостола указује и пост који је установљен  у њихову част, али и бројни свети храмови у нашој помесној цркви и васцелој васељени који за своје патроне имају Свете славне и свехвалне апостоле. Када говоримо о богослужбеном прослављању Светих апостола подсећамо да је у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак посвећен њима, док у годишњем богослужбеном кругу поред сабора дванаесторице и сабора седамдесеторице апостола, имамо и појединачне празнике када савршавамо молитвени спомен на неког од апостола. Свакодневно на богослужењима спомињемо Свете апостоле као верне ученике Христове и ватрене проповеднике наше вере, али и на свакој светој Литургији удостојени смо да саборно слушамо одељке из посланица Светих Апостола. Поред вредног  неуморног проповедања и писања посланица, Свети апостоли су Господа прославили и као писци (састављачи) анафорâ. Тако данас имамо три Свете литургије чији су аутори управо апостоли: 1. Литургију Светог апостола Марка; 2. Литургију Светог Апостола Јакова; 3. Литургију Пређеосвећених дарова Светог Апостола Јакова. Вредно је споменути да наш народ посебно прославља и за своје молитвене заступнике пред Богом призива Свете апостоле, а на то указују бројни храмови које је наш народ подигао у њихову славу и част. Храм Светих Апостола Петра и Павла и старом Расу, данашњем Новом Пазару, познатији као Петрова Црква најстарије је богослужбено место у нашем народу. Овде можемо споменути и београдски храм Светих Апостола Петра и Павла на Топчидеру који је најстарији међу београдским светињама, али и древни храм Светих Апостола Петра и Павла у Мајданпеку (Епархија тимочка) који је саграђен у јединственом швајцарском стилу, и као такав јединствен је у нашој помесној Цркви.
 
Грчка реч απόστολος (апостол) значи онај који је послан, или посланик. Еванђелист Лука нам у свом еванђељу сведочи да је Господ своје ученике назвао апостолима (посланицима) благе вести Еванђеља Његовог. Богата химнографија која велича Свете апостоле сведочи да је Господ установио апостолску службу ради ширења еванђелске науке, те тако апостоле у богослужбеним песмама називамо светим славним, свечасним и свехвалним ученицима који су својим рибарским мрежама додирнули морску дубину, а својим богомудрим учењем додирнули дубине наше Богочежњиве душе. У еванђељима се често називају и дванаесторица, што по тумачењу Светог Теофилакта охридског има дубоко символички смисао и са Старим Заветом упоређујући број дванаест Апостола са дванаест синова Јаковљевих, који су били вође Израиљског народа, док за нас апостоли (дванаесторица) представљају вође ка радости Царства небеског.  Надахнути силом Светога Духа коју су примили у дан Свете Педесетнице апостоли су ширили реч Божју не само проповедањем, већ и постављањем (полагањем руку) нових Епископа који постадоше њихови наследници до данас. Овај благословени и непрекинути акт назива се апостолско прејемство. Апостоли су имали и пастирску службу у првој Цркви, а ту службу су најопитније исказивали кроз чињење чуда у име Божје, сведочећи на тај начин послање на које их Господ послао у свет. У символу вере исповедамо да је Црква једна Света, саборна и апостолска. Овим исповедањем сведочимо да смо верни наследни апостолске вере. Исповедамо да је Црква једна, света, саборна и апостолска. Једна је јер представља једно тело Христово, света је јер се у њој остварује и актуализује вечна заједница са Богом,  саборна је јер се у њој пројављује   суштинска саборност у Духу Светоме, а апостолска је јер се суштинска и благословена вера преноси преко Апостола до нас.
 
Апостола Првопрестолници, и Васељене Учитељи, Владику свих молите: да дарује мир Васељени, и душама нашим велику милост. (тропар)
 
Чврсте и богоносне проповеднике, прве Твоје Апостоле, примио си Господе у насладу блага Твога и покој. Њихова страдања и смрт примио си више од сваког изобиља, Ти, који Једини познајеш људска срца. (кондак)


 
 
катихета Бранислав Илић

поуке.орг

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Wed, 11 Jul 2018 22:29:05 +0200
У Коретишту свечано прослављена храмовна слава http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/351-u-r-ish-u-sv-c-n-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/351-u-r-ish-u-sv-c-n-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v

На празник св. цара Константина и царице Јелене у истоименој цркви у Коретишту, служена је Света Литургија у присуству верника из Коретишта и околних села.

Литургију је служио протојереј Драган Којић уз саслужење протојереја Зорана Ковачевића и протојереја Радивоја Живковића.

Протојереј Драган Којић одржао је кратку беседу у којој је истакао улогу и значај свеца које данас прослављамо за хришћанство.

Као и сваке и ове године је пререзан славски колач, који је као бескрвну жртву у част св. цара Константина и његове мајке царице Јелене, а за здравље и спасење његово и његове породице принео Љубисав Цветковић, мештанин овога села, који је за присутне вернике приредио скромну гозбу након Свете Литургије у новосаграђеном објекту који се налази у црквеној порти.

Мита Ковачевић из Коретишта, нови је кум храма св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту.

crkva koretiste

МОЛИТВА прва светом цару Константину и царици Јелени
Свети цареви Константине и Јелена, пред Богом и Матером Божјом ви сте нада наша и посредници наши, наша радост у временима злим, штитите нас кад устреба и помозите нам. Манастира наших и цркава пазитељи, због чега верујемо и молимо се у сузама усрдно вама, не окрените се од нас слабих, и посредујете пред Богом и пречистом матером Божјом Маријом да бдију над нама праштајући нам сагрешења наша и да све нас оснаже у вери доживотно, до опроштаја грехова наших. Амин.
МОЛИТВА друга светом цару Константину и царици Јелени
Свети цареви Константине и Јелена, ви који сте чистији од свих Господњом руком одабраних царева, падајући пред вама у сузама вас молимо: помилујте нас који смо у невољама; ви сте посредници наши пред Светом Тројицом, и избавитељи. Почујте мољења наша сада, одагнајте невоље наше у овом земном животу и излечите немоћи наше, исцелите болести наше, угасите пламен злобе наше, избавите нас од непријатеља видљивих и невидљивих. Дајте нам да у миру са другима и у миру своме душевном живимо; помозите нам молитвама вашим светим. Смилујте се сада и опростите сагрешења наша, јер са Страхом и умиљењем кличемо вам: Родитељи хришћана! Амин.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157667727490487,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=css2,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Mon, 04 Jun 2018 23:12:36 +0200
У храму св. Саве свечано су литургијски прослављени новопроглашени свети мученици http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/350-u-hr-u-sv-s-v-sv-c-n-su-li-urgi-s-i-pr-sl-vlj-ni-n-v-pr-gl-sh-ni-sv-i-uc-nici http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/350-u-hr-u-sv-s-v-sv-c-n-su-li-urgi-s-i-pr-sl-vlj-ni-n-v-pr-gl-sh-ni-sv-i-uc-nici

Сабору светих Православне Цркве прибројани свети мученици Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка из Пасјана – У Спомен-храму Светога Саве  на дан Спаљивања моштију Оснивача Српске Цркве, 10. маја 2018. године, торжествену Литургију одслужио предстојатељ свете Српске Цркве г. Иринеј са архијерејима .

На празник Спаљивања моштију Светог Саве и храмовне славе Спомен-храма Светог Саве у Београду Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је Светом архијерејском Литургијом у крипти Храма. Саслуживали су Mитрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи: новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин, канадски Митрофан, захумско-херцеговачки Григорије - новоизабрани франкфуртски и свенемачки, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид  и милешевски Атанасије; протојереји-ставрофори др Саво Јовић и Милутин Тимотијевићи; јереји Далибор Којић и Иван Штрбачки; јеромонаси Јустин (Мреновић) и Јефтимије (Шкулетић); игуман манастира Пиве, као и протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Игор Давидовић.

На торжественој Литургији свечано су литургијски прослављени новопроглашени свети мученици Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка из Пасјана. Одлуку Светог Архијерејског Сабора о новим светитељима причисленим у календар Цркве прочитао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Sv.Bosiljka Rajcic

Литургији су, поред многобројног верног народа, молитвено присуствовали и Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Епископи шабачки Лаврентије, ваљевски Милутин, жички Јустин, браничевски Игњатије, источноамерички Иринеј, славонски Јован, аустралијско-новозеландски Силуан, нишки Арсеније, моравички Антоније и новоизабрани буенос-ајрески Кирило.

При крају торжествене Литургије Свјатјејши Патријарх је преломио славски колач, који је принео настојатељ Спомен-храма Светог Саве, високопреподобни архимандрит Стефан (Шарић) - новоизабрани Епископ ремезијански и викар Патријарха српског, са братством храма.

proslavljenje svetih hram sv. Save

Предстојатељ Српске Цркве је произнео слово о првом српском архиепископу и просветитељу, утемељивачу Српске Цркве, Светом Сави и острадању Срба кроз историју по свим српским крајевима, а највише на Косову и Метохији.

После Свјатјејшег Патриајрха житија нових мученика произнели су Епископи будимљанско-никшићки и рашко-призренски Теодосије.

Литургијском сабрању присуствовало је свештенство и монаштво из неколико епископија, високопреподобна игуманија Пећке Патријаршије мати Харитина са сестринством, настојатељица манастира Пресвете Богородице Тројеручице мати Злата (Пантелић), протојереј-ставрофор Стојадин Павловић - директор Патријаршијске управне канцеларије, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, верници из Пасијана који су дошли организовано, као и верници из неколико околних места како би у овом историјском дану прослављали нове светитеље са својом Светом Црквом.

Величанствено пјеније славе и хвале Господу  хора Певачког друштва Мокрањац, као и певнице при цркви Светог Саве, учинило је да овај догађај буде величанствен.

Ово је била прилика и да се верници са епископима из расејања поздраве, узму благослов и духовно освеже. Братство Спомен-храма Светог Саве припремило је трпезу љубави у сали Парохијског дома.

Извор спц.рс

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Thu, 10 May 2018 21:51:34 +0200
У Шилову је светом Литургијом прослављена храмовна слава св. апостола и јеванђелиста Марка http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/349-u-shil-vu-sv-li-urgi-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v-sv-p-s-l-i-v-nd-lis-r http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/349-u-shil-vu-sv-li-urgi-pr-sl-vlj-n-hr-vn-sl-v-sv-p-s-l-i-v-nd-lis-r

markovdan 2018

На празник светога Марка у цркви у Шилову која је посвећена овом апостолу и јеванђелисту, служена је света Литургија.

Свету Литургију је служио протојереј Радивоје Живковић уз саслужење протојереја Зорана Ковачевића, ђакона Александра Марковића и братства манастира Драганац.

Као и сваке године и ове су пререзани славски колачи, које су припремили овогодишњи кумови.  За присутни верни народ, након свете Литургије овогодишњи свечари  приредили су пригодну гозбу.

Храмовној слави у Шилову присуствовали су мештани овог и околних гњиланских села.

Мештани Шилова данас у својим домовима свечано прослављају овај празник, дочекујући госте.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157690814380210,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Tue, 08 May 2018 14:17:32 +0200
У храму Светога Саве у Београду, 10. маја литургијско свечано прослављење новопроглашене Свете мученице Босиљке из Пасјана http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/348-u-hr-u-sv-g-s-v-u-b-gr-du-10-li-urgi-s-sv-c-n-pr-sl-vlj-nj-n-v-pr-gl-sh-n-sv-uc-nic-b-silj-iz-p-s-n http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/348-u-hr-u-sv-g-s-v-u-b-gr-du-10-li-urgi-s-sv-c-n-pr-sl-vlj-nj-n-v-pr-gl-sh-n-sv-uc-nic-b-silj-iz-p-s-n

Свети Архијерејски Сабор је одлучио да  свечано литургијско прослављење новопроглашених светих мученика Григорија Пећког, Василија, пекара пећког, и Свете мученице Босиљке из Пасјана на Косову буде обављено на празник Спаљивања моштију Светог Саве, у четвртак 10. маја, у храму Светог Саве, на светој саборној Литургији, са почетком у осам часова.

svbosiljkapasjanska1

У Пасјану, древном српском селу крај Гњилана на Косову, познатом још из средњег века, живљаше, по пресељењу из кумановског краја у 18. веку, благочестива породица Рајичић. У сиротињском дому са родитељима, браћом и сестром, узрастала је у побожности и благочешћу красна девојчица Босиљка, одликујући се кротком нарави и смиреношћу, трудољубљем и послушношћу. Од малих ногу свикла је да помаже својој матери у свим кућним пословима и око стоке, а оцу и браћи у пољским радовима; на њиви и ливади, у сабирању летине и припреми хране за стоку и огрева за зиму.

О празницима је, са родитељима, одлазила на службу Божију, а увече се дуго и усрдно молила пред славском иконом и старим, урамљеним иконама Мајке Божије и свете Петке, које су њени преци донели из постојбине. Њено срце је нарочито пламтело за време божићних и ускршњих празника, када се са породицом и другом сеоском децом причешћивала светим Христовим Тајнама.

Када је напунила 17 година родитељи су је први пут повели у Гњилане, на Ивањдан, када се у овој вароши сабира народ из свих поморавских српских села. Једанпут је ишла и на сабор (Светих Архангела) у манастиру Драганац.

Својом наочитошћу и лепотом тела Босиљка није остала незапажена, како од погледа родбине и познаника, тако и незнабожаца. Демонску пожуду према лепој, младој пасјанки показао је неки Арнаутин из Депца и вребао сваку прилику да је насилно уграби. Зато је, заједно са својим рођацима, дуго пратио, када би она, каквим послом, са родитељима или братом излазила изван села. Прилика се том некрсту указала управо када је Босиљка са оцем и братом те кобне јесени денула шуму за зиму код Белог Камена, на Стружинама, далеко изнад села. Неопажено су, загарављена лица, као лукаве звери, тројица Арнаута, на препад, уграбили девојку, пуцајући на њеног оца и брата, и одвукли према Карадаку.

svbosiljkapasjane

Неколико дана родбина је, са пасјанским свештеником, код турских власти у Гњилану покушавала да докаже да је млада Српкиња насилно отета и одведена у арнаутску ку-ћу. Колебљива и, Арнаутима наклоњена, турска власт је отезала са истрагом и пресудом. Једноставно, препуштали су времену да оконча то насилништво, верујући да ће девојка, због срама од света и родбине, помирити се са судбином. И арнаутске силеџије и турски угњетачи, међутим, нису рачунали на тврду веру ове младе православне Српкиње.

Босиљка је у сасвим страној и туђој, безбожничкој средини трпела силна искушења, увреде и насртаје; уцене и обећања  да прими ислам и уда се за насилника. Одлучно и непоколебиво, она је, међутим, одбијала сва наваљивања и понижења, уздајући се у силу Божије милости и наду на спасење. Морили су је жеђу и несаницом; непрестаним дивљачким и демонским насртајима; убеђивањима.

Са Господом у срцу, и молитвом на уснама, млада Српкиња се снажила и одолевала свим искушењима. Губећи, пак, стрпљење, непомени Арнаутин је ђаволски мучио Босиљку, скубећи јој косу и пржећи табане жаревљем; тукући је по лицу и слабинама, газећи је

Арнаути девојци доводе и неку старију потурчену Српкињу, муслиманског имена, која је наговара да прими „турску веру" и спасе себе и поштеди своје родитеље. Босиљка остаје непоколебива и чврста: „Ја своју веру имам  одговорила је. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена - тихо је, са неовдашњим сјајем у очима, узвратила. Ја имам свог заручника..."

На упорно тражење да каже ко је њен изабраник, одговорила је потуркињи: ,,'Ристос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога Бога и моје свете вере, као ти, коју жалим."

„Не заноси се црна кукавице; спасавај душу" убеђивала је ова несрећна жена.

„Тако се не спасава душа -- узвратила је млада православна пасјанка - већ се губи."

„Кајаћеш се смркнуто јој је на крају рекла потуркиња, посаветовавши је: „Узми барем храну и воду; видиш на шта личиш; остала си кост и кожа..."

„Мене Бог храни и поји" - тихо јој је узвратила и утонула у молитву.

Уследила су нова и жешћа мучења: насилно облачење у димије и навлачење зара на лице; Босиљка је све то кидала и цепала са себе, отима-ла се; проклињала:

„Убијте ме, убијте!  - викала је - не дам се; ја сам хришћанка; ја сам православка. Не дам моју веру, моје српске хаљине... Не дам девојаштво! Само ме мртву можеш!" последњим погледом пресекла је мучитеља.

Штићена храброшћу и снагом свише, Босиљка је остала чиста, неокаљана; непоколебана.

Разгневљен, понижен и посустао, Арнаутин је одлучио да је погуби. Позвао је двојицу својих рођака, те су је, везану и изнемоглу, одвукли коњем уз реку Лапаштицу и на проп-ланку, крај пута, довршили свој сатански чин: изболи су је ножевима, бесно вичући: „Смрт Шкињи (Српкињи)!", а она, добивши нову силу и не осећајући ни ударце, ни убоде, тихо се још једанпут помоливши („Боже мој, сачувај ме до краја; не дај да попустим") узвикнула: „Није ово смрт за мене, већ живот; ви сте у смрти, заувек; ваше погано племе!"

А када су разјарени овим силним, пророчким речима, дивљачки почели да јој касапе и комадају тело, храбра Пасјанка је испустила своју племениту душу и преселила се у рајска насеља Господња.

Тек после пострадања, Турци су дозволили Босиљкиној родбини и Пасјанцима да телесне остатке ове свете мученице покупе и чесно сахране поред старе црквице; они су касније, приликом обнове, узидани у храм.

Предање о православном подвигу и мученичкој кончини свете девојке Босиљке и данас живи у Пасјану и целом Косовском Поморављу, о чему сведоче казивања старијих Пасјанаца (Василија - Васе Стојановића, Мирсе Јовановић, Божидара Ђорђевића), фрагменти записа прича и путописа - духовника и хроничара, писаца и путописаца (патријарха Павла, Томе К. Попо-вића, Григорија Божовића), као и необичне фреске (непознатих зографа) у пасјанској цркви.

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Fri, 04 May 2018 22:38:51 +0200
Христос Васкрсе! Света Васкршња литургија у гњиланском храму св. Николе http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/347-v-s-rs http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/347-v-s-rs

gnjilane vaskr2018У саборном храму Св. Николе у Гњилану, који је био испуњен верницима, служена је Света Васкршња Литургија.
Дан Христовог Васкрсења у гњиланској цркви, која окупља вернике Косовског поморавља, започет је свечаном литијом, коју је предводио старешина овог древног косовско-метохијског  храма, протојереј Зоран Ковачевић уз саслужење ђакона Александра Марковића.

На крају литије протојереј Зоран Ковачевић, по црквеном обичају, крстом је покуцао на врата,  потом  је отворио храм, а за њим су ушли бројни верници.
Благодат и радост Христовог Васкрсења испунила је саборни храм св. Николе у Гњилану.

Прохладно и магловито јутро у Гњилану није спречило преостале гњиланце и многе вернике из околних гњиланских села да присуствују Светој литургији, а појци за црквеном певницом, додатно су улепшали Свету литургију.

Примивши Свете Христове Тајне -  причешћа, верни народ је са радошћу завршио седмонедељни Васкршњи пост.
На крају Свете Литургије прочитана је посланица Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Иринеја.

+++ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ+++


 

 

ВАСКРШЊИ ТРОПАРИ И КОНДАЦИ
Глас 1.
Тропар: Иако су Јудејци каменом запечатили гроб и војници чували Твоје пречисто тело, васкрсао си Тридневни Спаситељу, који дајеш свету живот. Због тога Ти небеске силе клицаху Животодавче: Слава Васкрсењу Твоме Христе, слава Царству Твоме, слава провиђењу Твоме, Једини Човекољупче!
Кондак: Васкрсао си као Бог из гроба у слави и свет си уједно васкрсао, а људска природа Те као Бога песмама слави, и смрт ишчезе. Адам се весели, Господе, а Ева сада ослобођена од окова, радује се кличући: Ти си Христе Онај који свима даје Васкрсење!
Глас 2.
Тропар: Када си умро Животе Бесмртни, тада си умртвио Ад блистањем Божанства, а када си умрле од праискона васкрсао, све Силе Небеске Ти клицаху: Животодавче, Христе Боже наш, слава Теби!
Кондак: Васкрсао си из гроба Свемогући Спаситељу и Ад видевши чудо уплаши се, и мртви усташе. А творевина, видећи, радује се заједно с Тобом и Адам се весели: И свет, Спаситељу мој, прославља Те непрестано.
Глас 3.
Тропар: Нек се веселе сви на Небу, нека се радује све на Земљи, јер учини силу мишицом Својом Господ. Сатре смрћу смрт, Првенац од мртвих би, из дубине Ада избави нас и подаде свету велику милост.
Кондак: Васкрсао си данас из гроба Милостиви и нас си узео од врата смрти. Данас се Адам весели и радује се Ева, и пророци заједно с патријарсима певају непрестано, божанску силу власти Твоје.
Глас 4.
Тропар: Господње ученице, жене мироносице, сазнавши од Анђела за радосну вест о Васкрсењу и одбацивши прадедовску осуду, хвалећи се, Апостолима говораху: Уништи се смрт, Васкрсе Христос Бог, који даје свету велику милост.
Кондак: Спаситељ и Избавитељ мој Васкрсе из гроба као Бог, ослободи од окова оне који су на Земљи рођени и врата Адова разби, и као Господ Васкрсе тридневно.
Глас 5.
Тропар: Прославимо песмама верни и поклонимо се Логосу који са Оцем и Духом нема почетка и који се родио од Дјеве ради нашег спасења, јер је добровољно телом успео на Крст, смрт претрпео и васкрсао умрле, Својим славним Васкрсењем.
Кондак: У Ад си сишао, Спаситељу мој, Ти који си уништио врата Пакла као Најсилнији. Умрле си као Творац са Собом васкрсао и Адам би избављен од проклетства, Човекољупче. Због тога Ти сви кличемо: Спаси нас Господе!
Глас 6.
Тропар: Анђелске силе и стражари обамреше на гробу Твоме, а Марија стајаше код гроба тражећи Твоје пречисто Тело. Заробио си Ад Ти који се ниси саблазнио од њега, срео си Дјеву, Ти, који дарујеш живот. Господе, који си Васкрсао из мртвих, слава Теби!
Кондак: Дланом (руком) у коме је почетак живота, Животодавац Христос Бог, васкрснувши све умрле из мрачних дубина Пакла, даде роду људском васкрсење, јер је Спаситељ свих, Васкрсење и Живот и Бог свих.
Глас 7.
Тропар: Уништио си Крстом Својим смрт, отворио си разбојнику рај, мироносицама си плач претворио у радост, а Апостолима си заповедио да проповедају, јер си Васкрсао Христе Боже, који дајеш свету велику милост.
Кондак: Не може више сила смрти држати људе, јер Христос сиђе уништавајући и рушећи силе њене. И Ад тада би свезан, а пророци сложно, радујући се, говораху: Дође Спаситељ верујућим. Изиђите, верни, на Васкрсење!
Глас 8.
Тропар: Са висине си сишао Милостиви и примио си тридневни погреб да би нас ослободио страдања. Животе и Васкрсење наше, Господе, славаТеби!
Кондак: Васкрснувши из гроба, подигао си умрле и Адама си васкрсао, а Ева се радује Твоме Васкрсењу, и сви крајеви света се веселе због Твога Васкрсења, Многомилостиви!

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157694664374694,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

 

 

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Sun, 08 Apr 2018 10:47:27 +0200
Вечерње Великог петка са изношењем Плаштанице у Гњилану, Коретишту и Шилову http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/346-v-c-rnj-v-li-g-p-s-izn-sh-nj-pl-sh-nic-u-gnjil-nu-r-ish-u-i-shil-vu http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/346-v-c-rnj-v-li-g-p-s-izn-sh-nj-pl-sh-nic-u-gnjil-nu-r-ish-u-i-shil-vu
У храму св. Николе у Гњилану служено је Вечерње Великог Петка, са изношењем плаштанице.
Вечерње је служио протојереј Радивоје Живковић уз саслужење ђакона Александра Марковића, у присуству верника из околних гњиланских села.
Протојереј Зоран Ковачевић служио је Вечерње Великог Петка у цркви св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту и у цркви св. апостола и јеванђелиста Марка у Шилову.
Велики петак -  дан велике жалости,  обележава се строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава.

Гњилане

Црква на Велики Петак помиње Страдања Господа Исуса Христа. На јутрењу Великог петка се произноси благовест о страдањима и смрти Богочовека Христа и чита се дванаест страсних јеванђеља.
На Велики петак се служе тзв. Царски часови, то су спојени први, трећи, шести и девети час.
Зову се царски часови из простог разлога што су се првобитно служили у придворном храму уз произношење многољествија цару.
Вечерње Великог Петка - тада се износи плаштаница, ради поклоњења умрлом Господу, изображеном на плаштаници.

Коретиште

На вечерњој молитви читају се паримеји, апостол и јеванђеље.

Након изношења плаштанице, на повечерју, пева се канон о распећу Господњем, који нам описује жалост Цркве и плач Пресвете Богородице.

На Велики Петак Литургија се не служи, изузев, ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.

У богослужењима Великог Петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста.

Сама богослужења тог дана састоје се из:

јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи, као што смо напоменули, увече на Велики четвртак),

царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице.

После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века.

Овога дана предвиђен је најстрожи пост. Православни тог дана строго посте на сувом хлебу и води, а многи тог дана ништа не једу, нити пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак се црквена звона не оглашавају, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења обзнањује клепалима.

Црква Св. Николе у Гњилану

Из химнографије Светог и Великог петка

Ходите сви да певамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и говораше: ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој. (кондак)
Разбојника благоразумног, истога дана удостојио си Раја, Господе; и мене дрветом крсним просветли, и спаси ме. (свјетилен)
Сваки део светога твога тела, срамоту нас ради претрпе: глава трње, лице пљување, вилице шамаре, уста укус жучис оцтом помешан, уши хуле безбожне, леђа бијење и рука трску, цело тело растезање на крсту, удови клинове и ребра копље.Ти који си за нас пострадао, и од страдања нас ослободио; и који си сишао к нама човекољубљем и подигао нас, свесилни Спасе, помилуј нас. (друга стихира на хвалитне)
Господе, када си Ти узлазио на Крст, страх и трепет обузе твар; и земљи си, дакле, забранио да прогута оне који Те распињаху, а аду си заповедио да отпусти сужње на препород људи. Судијо живих и мртвих, дошао си да дарујеш живот а не смрт. Човекољубче, слава Теби. (слава на стиховње)
Већ судије неправедне, умачу трску за одлуку, и Исус бива суђен и осуђује се на крст; и твар страда, гледајући на Крсту Господа. Но Ти који природом тела страдаш мене ради, Господе благи, слава Теби. (и сада на стиховње)
Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на Крсту прикован и копљем прободен, излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти. (тропар)

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Fri, 06 Apr 2018 20:20:19 +0200
Лазарева субота (Врбица) у Коретишту (фото) http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/345-l-z-r-v-sub-vrbic-u-r-ish-u http://spcognjilane.com/index.php/sr/component/k2/item/345-l-z-r-v-sub-vrbic-u-r-ish-u

Данас у поподневним часовима у храму св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту, протојереј Зоран Ковачевић, служио је вечерње богослужење у присуству верника из овог косовско-метохијског села.  У храму су унете младе, освештане врбове гранчице, које су подељене верницима, а децу је по устаљеној традицији свештеник даривао звончићима.

vrbica2018

У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет. Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.

Кад су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос, не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори. Пришли су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен. Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао Лазара:

"Лазаре, изађи напоље."

И гле, чудо се догодило. Лазар је устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио молитву. То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.

Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и уцркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

{myFlickr}feed=photoset,displaymode=gallery,photoset_id=72157693325897811,gallerytype=fancybox,imagesize=z,thumbsize=t,imagestyle=strong,perpage=50,columns=5,captions=0{/myFlickr}

 

]]>
admin@kosmet.net (СПЦО Гњилане) Вести Sat, 31 Mar 2018 20:14:41 +0200