Вести

Вести (157)

Вести из парохије

понедељак, 19 септембар 2016 22:41

О_МЕШАЊУ РОДИТЕЉА У ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ ДЕЦЕ

pravoslavno-vencanje

АРХИМАНДРИТ ИЛАРИОН АРГАТУ: Родитељи често греше у ономе што се тиче њихове деце, као уосталом и деца у већини случајева: она не слушају родитеље и зато им све иде лоше а затим говоре да им ''не иде''.

Када се момак и девојка заљубе једно у друго и хоће да се венчају, није добро да им родитељи сметају у томе. Они треба да им дозволе да се венчају зато што је младима јако тешко да се боре са телом и избегну грех. У већини случајева млади падају у грех и живе у блуду зато што су се родитељи противили њиховом браку. Тада грех пада и на родитеље и они ће одговарати за то.

Родитељи су дужни да уче децу доброме и да им отварају очи онда када ће нешто што деца желе сада у будућности бити лоше. Нарочито мајке девојака и момака осећају да ли деца одговарају једно другоме. Бог је дао мајкама тај осећај да би оне чувале своју децу од зла. Мајка треба да упозори своју ћерку или сина речима: ''Погледај мало боље, дете моје. Мени се чини да те би не одговара та девојка (момак)''.

Јер мајка много примећује и зато и говори кћери: ''Мени се чини да ће тај момак бити пијаница (или блудник или љубоморан или кавгаџија или ће те тући итд)'' и саветује девојци да не жури већ да сачека мало, јер мајка не види да из тога може да изађе нешто добро.
И мајка момка види у девојци којом он хоће да се ожени такве особине и недостатке који ће нарушавати спокој и нераскидивост њиховог брака.

Али, у већини случајева, заљубљена деца већ ништа не примећују и никога не слушају, ни родитеље нити кога другог, и упорно истрајавају на томе да хоће да се венчају. Да би успокојили родитеље и добили њихов благослов за брак, она уверавају мајку да, као ''он уопште није и неће бити такав'' или ''ја ћу њега да изведем на прави пут!''

Али исправити било кога је тешко и скоро немогуће. Љубоморног мужа или жену нећеш моћи да исправиш. Неверног мужа или жену такође нећеш моћи да исправиш. Мужа или жену која пије нећеш моћи да исправиш. Напротив, после свадбе ће се, временом, тај грех (страст) који влада њима, појачати још више, и нанети много страдања њиховом животном сапутнику.

Иван Куликов. Древни обред благосиљања невесте у граду Мурому. 1909.


Зато ће тешко бити тој деци која не слушају своје родитеље, који не схвате озбиљно њихове напомене и предосећаје, и ступе у брак на такав начин. Она ће заслужити тај тешки живот, који ће им допасти због непослушности. То ће бити њихов тешки крст који су они сами изабрали.

Ако деца буду упорна и неће да слушају родитеље и не обраћају пажњу на њихове савете, родитељи треба да им дозволе да се венчају зато што су они, деца, сами то изабрали. Што више родитељи буду спречавали децу да ступе у брак, то ће више они истрајавати на своме, неће их слушати и чак их могу и замрзети због тога, а затим ће живети невенчани у греху блуда. Зато родитељи треба да им дозволе да се жене а деца ће сама зажалити што их нису послушала и сложиће се са тиме да су сами заслужили ту судбину и крст који су сами изабрали.

Тешко оним родитељима који се мешају у живот своје деце која су ступила у брак и руше њихову породицу!
Свекрва, ако јој се не свиђа невеста и ако не игра како она свира, трудиће се да разведе сина са снајом, макар имали и двоје-троје деце. Тада непријатељи деце постају сами родитељи. Неке мајке су љубоморне на своје снаје због тога што син дели своју љубав између ње и друге жене и са силном мржњом ће се борити против својих снаја. Тако слепа љубомора свекрве чини претњу за брак деце.

Постоје и родитељи - власници. Они хоће да знају све што чине њихова деца у браку: шта једу, када устају, какви су домаћини снаја или зет, јесу ли трудољубиви, колико има ђубрета у канти, колико посуђа није опрано, и при томе дају примедбе. Када се те примедбе понављају, то у једном тренутку почиње да изводи младе из такта и настаје сукоб.

Неке мајке, да би се осветиле снајама, подстрекују своје синове против њих, говорећи да они треба да буду мушкарци и да поставе своју жену на место. И када је они извређају, растуже је или је чак ударе, свекрва осећа да јој се осветила. Снаје осећају ''одакле дува ветар'' и почињу да се свете свекрвама на свој начин. И тако се долива уље на ватру, док не дође до лошег завршетка сукоба - раставе, развода.

Тешко тада оним родитељима, који руше брак своје деце. Шта је речено у Светом Писму? ''Шта је Бог саставио, човек да не раставља'' (Мт. 19,6) Тако родитељи постају непријатељи своје деце, непријатељи Светих Тајни и непријатељи Бога. И зато ће ти родитељи тешко да страдају.


Превела с румунског Зинаида Пејкова, на србски Православна породица, март 2015.
Извор: Православие.ру

субота, 09 JULY 2016 22:04

ЉУДИ МУВЕ И ЉУДИ ПЧЕЛЕ

Једном смо упитали старца Пајсија (Светогорца) – Ви нам, оче, непрестано говорите да позитивно мислимо. Желели бисмо да нас посаветујете како да се суочимо са следећим проблемом. Често нам долазе људи и кажу да неки свештеници узимају много новца за вршење Светих Тајни, кажу да пуше и седе у кафанама, па чак кажу и то да су неки свештеници уплетени у неморалне радње, уопштено, жестоко их оптужују и износе доказе да би то оправдали. Шта да одговоримо људима који оптужују свештенство? Старац је почео да нам прича – Из искуства знам да су људи подељени у две категорије. Трећа категорија не постоји; људи припадају или једној или другој. Први подсећају на муву. Главна особина муве је да њу привлачи нечистоћа. Када се, на пример, мува нађе у башти пуној цвећа прекрасног мириса, она га неће ни приметити и зауставиће се на некој нечистоћи коју нађе на земљи. Почеће да кружи унаоколо и осетиће се сасвим лагодно у смраду. Ако би мува могла да говори, а ви затражили да вам у башти покаже ружу, одговорила би: “Ја уопште не знам како ружа изгледа. Знам само где да нађем ђубре, тоалете и блато.” Постоје људи који подсећају на муву. Људи који припадају овој категорији навикли су да мисле негативно и у животу увек траже лоше стране, ниподаштавајући и одбијајући присуство добра.” Друга категорија су они што подсећају на пчелу, чија је главна особина да увек трага за нечим слатким и пријатним да би на њега слетела. Када би се пчела нашла у соби препуној нечистоће, са комадићем бомбоне у углу, она би занемарила сву ону нечистоћу и слетела на бомбону. Када бисте од пчеле затражили да вам покаже где се налази баштенско ђубре, одговорила би: “Не знам. Могу ти рећи само где да нађеш цвеће, сласт, мед и шећер.” Она зна само за добре ствари у животу, док су јој оне рђаве непознате. То је друга категорија људи која има позитивне мисли и види само добру страну ствари. Они се увек труде да прикрију зло како би заштитили ближње; напротив, људи прве категорије се труде да изложе зло и да га изнесу на површину. Када неко дође код мене и почне да оптужује друге људе, доведе ме у тешку ситуацију и ја му наведем овај пример. Тада му кажем да одлучи којој категорији жели да припада, како би могао да нађе људе исте врсте и да се са њима дружи.

Извор: Сузе за свет, Образ Светачки, Београд.

savajanic1

Веру треба разликовати од сујеверја. Они који носе црвени кончић или било какву амајлију мислећи да им од тога само по себи долази заштита, овладани су сујеверјем. У сујеверју човек наду не полаже у Бога већ у одређени механизам, формулу или радњу помоћу којих од Бога или само по себи долази решење или заштита у одређеним невољама. Вера у живог Бога је сасвим другачија од тога. Ми се осењујемо знаком крста, говоримо Исусову молитву, постимо, подвизавамо се, али смо увек свесни да ништа од тога само по себи, аутоматски, не доноси Божију благодат и да су то само средства која нам помажу да успоставимо живу заједницу са Богом. У једном здравом односу са Богом увек постоји синергија између онога што ми као људи приносимо и Бога који даје. Оно што ми приносимо (нпр. молитву, пост, добра дела) није куповина Божије благодати јер све то Њему није потребно него нама да бисмо своје срце отворили за његову љубав. Тако је и у евхаристијском животу. Онај који живи евхаристијски, у благодарности Богу, причешћем Божанским тајнама испуњава се благодаћу Божијом. Онај, пак, који приступа светим тајнама верујући у њихову механичко дејство, да оне саме по себе без наше вере могу да делују, налази се у великој заблуди. Благодат Божија делује само у сфери слободе и не може се ничим изнудити. Осенити се знаком крста када пролазимо поред цркве или пред распећем, иконом и другим освештаним предметима није сујеверје и фанатизам већ древни хришћански обичај јер уз знак крста помињемо име Свете Тројице и исповедамо своју веру. Наравно, када смо у друштву људи који не живе хришћанским животом треба водити рачуна да нашу веру у Бога не испољавамо претерано и нападно јер може да нас поткраде сујета и да истовремено саблазнимо оне са којима се налазимо. Увек можемо у срцу своме да узнесемо молитву, на било ком месту и у било које време, а молитва је енергија, језик будућег века, којом на чудесан начин комуницирамо и са Богом и васцелим духовним светом. Највећи степен молитве је један трајни дубоки духовни осећај сталног Божијег присуства и та молитва надилази сваку људску реч. Али док не дођемо или док се барем не приближимо таквој молитви, веома је важно у свакој прилици када смо у могућности, и посебно када смо сами, да молитви придружимо и неки физички покрет, да се осенимо знаком крста, да направимо поклон и на тај начин да изразимо и својим телом молитвени однос према Богу. Човек је саздан од душевног и телесног састава, а оба су материјална и тварна (само на различит начин). Зато уз молитву увек треба да иде и одређени телесни подвиг док нам сам Бог, ако је то у Његовој вољи, не подари савршену молитву којом ће у вечности дисати васцела преображена твар у слави Божијој. Што се тиче ислама мислим да можемо да кажемо да је то покушај реформације хришћанства и да је поникао из традиције јудео-хришћанских секти. Ислам може да се упореди са неким радикалнијим западним сектама које негирају божанство Христово, Св. Тројицу, свете Тајне.

Архимандрит Сава Јањић

Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Вести