Вести

Вести (162)

Вести из парохије

Сабору светих Православне Цркве прибројани свети мученици Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка из Пасјана – У Спомен-храму Светога Саве  на дан Спаљивања моштију Оснивача Српске Цркве, 10. маја 2018. године, торжествену Литургију одслужио предстојатељ свете Српске Цркве г. Иринеј са архијерејима .

На празник Спаљивања моштију Светог Саве и храмовне славе Спомен-храма Светог Саве у Београду Његова Светост Патријарх српски Иринеј началствовао је Светом архијерејском Литургијом у крипти Храма. Саслуживали су Mитрополит црногорско-приморски Амфилохије и Епископи: новограчаничко-средњозападноамерички Лонгин, канадски Митрофан, захумско-херцеговачки Григорије - новоизабрани франкфуртски и свенемачки, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид  и милешевски Атанасије; протојереји-ставрофори др Саво Јовић и Милутин Тимотијевићи; јереји Далибор Којић и Иван Штрбачки; јеромонаси Јустин (Мреновић) и Јефтимије (Шкулетић); игуман манастира Пиве, као и протођакони Стеван Рапајић, Дамјан Божић и Игор Давидовић.

На торжественој Литургији свечано су литургијски прослављени новопроглашени свети мученици Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка из Пасјана. Одлуку Светог Архијерејског Сабора о новим светитељима причисленим у календар Цркве прочитао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Sv.Bosiljka Rajcic

Литургији су, поред многобројног верног народа, молитвено присуствовали и Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Епископи шабачки Лаврентије, ваљевски Милутин, жички Јустин, браничевски Игњатије, источноамерички Иринеј, славонски Јован, аустралијско-новозеландски Силуан, нишки Арсеније, моравички Антоније и новоизабрани буенос-ајрески Кирило.

При крају торжествене Литургије Свјатјејши Патријарх је преломио славски колач, који је принео настојатељ Спомен-храма Светог Саве, високопреподобни архимандрит Стефан (Шарић) - новоизабрани Епископ ремезијански и викар Патријарха српског, са братством храма.

proslavljenje svetih hram sv. Save

Предстојатељ Српске Цркве је произнео слово о првом српском архиепископу и просветитељу, утемељивачу Српске Цркве, Светом Сави и острадању Срба кроз историју по свим српским крајевима, а највише на Косову и Метохији.

После Свјатјејшег Патриајрха житија нових мученика произнели су Епископи будимљанско-никшићки и рашко-призренски Теодосије.

Литургијском сабрању присуствовало је свештенство и монаштво из неколико епископија, високопреподобна игуманија Пећке Патријаршије мати Харитина са сестринством, настојатељица манастира Пресвете Богородице Тројеручице мати Злата (Пантелић), протојереј-ставрофор Стојадин Павловић - директор Патријаршијске управне канцеларије, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, верници из Пасијана који су дошли организовано, као и верници из неколико околних места како би у овом историјском дану прослављали нове светитеље са својом Светом Црквом.

Величанствено пјеније славе и хвале Господу  хора Певачког друштва Мокрањац, као и певнице при цркви Светог Саве, учинило је да овај догађај буде величанствен.

Ово је била прилика и да се верници са епископима из расејања поздраве, узму благослов и духовно освеже. Братство Спомен-храма Светог Саве припремило је трпезу љубави у сали Парохијског дома.

Извор спц.рс

markovdan 2018

На празник светога Марка у цркви у Шилову која је посвећена овом апостолу и јеванђелисту, служена је света Литургија.

Свету Литургију је служио протојереј Радивоје Живковић уз саслужење протојереја Зорана Ковачевића, ђакона Александра Марковића и братства манастира Драганац.

Као и сваке године и ове су пререзани славски колачи, које су припремили овогодишњи кумови.  За присутни верни народ, након свете Литургије овогодишњи свечари  приредили су пригодну гозбу.

Храмовној слави у Шилову присуствовали су мештани овог и околних гњиланских села.

Мештани Шилова данас у својим домовима свечано прослављају овај празник, дочекујући госте.

 

Свети Архијерејски Сабор је одлучио да  свечано литургијско прослављење новопроглашених светих мученика Григорија Пећког, Василија, пекара пећког, и Свете мученице Босиљке из Пасјана на Косову буде обављено на празник Спаљивања моштију Светог Саве, у четвртак 10. маја, у храму Светог Саве, на светој саборној Литургији, са почетком у осам часова.

svbosiljkapasjanska1

У Пасјану, древном српском селу крај Гњилана на Косову, познатом још из средњег века, живљаше, по пресељењу из кумановског краја у 18. веку, благочестива породица Рајичић. У сиротињском дому са родитељима, браћом и сестром, узрастала је у побожности и благочешћу красна девојчица Босиљка, одликујући се кротком нарави и смиреношћу, трудољубљем и послушношћу. Од малих ногу свикла је да помаже својој матери у свим кућним пословима и око стоке, а оцу и браћи у пољским радовима; на њиви и ливади, у сабирању летине и припреми хране за стоку и огрева за зиму.

О празницима је, са родитељима, одлазила на службу Божију, а увече се дуго и усрдно молила пред славском иконом и старим, урамљеним иконама Мајке Божије и свете Петке, које су њени преци донели из постојбине. Њено срце је нарочито пламтело за време божићних и ускршњих празника, када се са породицом и другом сеоском децом причешћивала светим Христовим Тајнама.

Када је напунила 17 година родитељи су је први пут повели у Гњилане, на Ивањдан, када се у овој вароши сабира народ из свих поморавских српских села. Једанпут је ишла и на сабор (Светих Архангела) у манастиру Драганац.

Својом наочитошћу и лепотом тела Босиљка није остала незапажена, како од погледа родбине и познаника, тако и незнабожаца. Демонску пожуду према лепој, младој пасјанки показао је неки Арнаутин из Депца и вребао сваку прилику да је насилно уграби. Зато је, заједно са својим рођацима, дуго пратио, када би она, каквим послом, са родитељима или братом излазила изван села. Прилика се том некрсту указала управо када је Босиљка са оцем и братом те кобне јесени денула шуму за зиму код Белог Камена, на Стружинама, далеко изнад села. Неопажено су, загарављена лица, као лукаве звери, тројица Арнаута, на препад, уграбили девојку, пуцајући на њеног оца и брата, и одвукли према Карадаку.

svbosiljkapasjane

Неколико дана родбина је, са пасјанским свештеником, код турских власти у Гњилану покушавала да докаже да је млада Српкиња насилно отета и одведена у арнаутску ку-ћу. Колебљива и, Арнаутима наклоњена, турска власт је отезала са истрагом и пресудом. Једноставно, препуштали су времену да оконча то насилништво, верујући да ће девојка, због срама од света и родбине, помирити се са судбином. И арнаутске силеџије и турски угњетачи, међутим, нису рачунали на тврду веру ове младе православне Српкиње.

Босиљка је у сасвим страној и туђој, безбожничкој средини трпела силна искушења, увреде и насртаје; уцене и обећања  да прими ислам и уда се за насилника. Одлучно и непоколебиво, она је, међутим, одбијала сва наваљивања и понижења, уздајући се у силу Божије милости и наду на спасење. Морили су је жеђу и несаницом; непрестаним дивљачким и демонским насртајима; убеђивањима.

Са Господом у срцу, и молитвом на уснама, млада Српкиња се снажила и одолевала свим искушењима. Губећи, пак, стрпљење, непомени Арнаутин је ђаволски мучио Босиљку, скубећи јој косу и пржећи табане жаревљем; тукући је по лицу и слабинама, газећи је

Арнаути девојци доводе и неку старију потурчену Српкињу, муслиманског имена, која је наговара да прими „турску веру" и спасе себе и поштеди своје родитеље. Босиљка остаје непоколебива и чврста: „Ја своју веру имам  одговорила је. Не треба ми боља, јер је нема. А што се тиче удаје, ја сам већ заручена - тихо је, са неовдашњим сјајем у очима, узвратила. Ја имам свог заручника..."

На упорно тражење да каже ко је њен изабраник, одговорила је потуркињи: ,,'Ристос је мој изабраник. Ја само њему припадам, ником другом. Ја се не одричем мога Бога и моје свете вере, као ти, коју жалим."

„Не заноси се црна кукавице; спасавај душу" убеђивала је ова несрећна жена.

„Тако се не спасава душа -- узвратила је млада православна пасјанка - већ се губи."

„Кајаћеш се смркнуто јој је на крају рекла потуркиња, посаветовавши је: „Узми барем храну и воду; видиш на шта личиш; остала си кост и кожа..."

„Мене Бог храни и поји" - тихо јој је узвратила и утонула у молитву.

Уследила су нова и жешћа мучења: насилно облачење у димије и навлачење зара на лице; Босиљка је све то кидала и цепала са себе, отима-ла се; проклињала:

„Убијте ме, убијте!  - викала је - не дам се; ја сам хришћанка; ја сам православка. Не дам моју веру, моје српске хаљине... Не дам девојаштво! Само ме мртву можеш!" последњим погледом пресекла је мучитеља.

Штићена храброшћу и снагом свише, Босиљка је остала чиста, неокаљана; непоколебана.

Разгневљен, понижен и посустао, Арнаутин је одлучио да је погуби. Позвао је двојицу својих рођака, те су је, везану и изнемоглу, одвукли коњем уз реку Лапаштицу и на проп-ланку, крај пута, довршили свој сатански чин: изболи су је ножевима, бесно вичући: „Смрт Шкињи (Српкињи)!", а она, добивши нову силу и не осећајући ни ударце, ни убоде, тихо се још једанпут помоливши („Боже мој, сачувај ме до краја; не дај да попустим") узвикнула: „Није ово смрт за мене, већ живот; ви сте у смрти, заувек; ваше погано племе!"

А када су разјарени овим силним, пророчким речима, дивљачки почели да јој касапе и комадају тело, храбра Пасјанка је испустила своју племениту душу и преселила се у рајска насеља Господња.

Тек после пострадања, Турци су дозволили Босиљкиној родбини и Пасјанцима да телесне остатке ове свете мученице покупе и чесно сахране поред старе црквице; они су касније, приликом обнове, узидани у храм.

Предање о православном подвигу и мученичкој кончини свете девојке Босиљке и данас живи у Пасјану и целом Косовском Поморављу, о чему сведоче казивања старијих Пасјанаца (Василија - Васе Стојановића, Мирсе Јовановић, Божидара Ђорђевића), фрагменти записа прича и путописа - духовника и хроничара, писаца и путописаца (патријарха Павла, Томе К. Попо-вића, Григорија Божовића), као и необичне фреске (непознатих зографа) у пасјанској цркви.

Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Вести