Вести

Вести (162)

Вести из парохије

gnjilane vaskr2018У саборном храму Св. Николе у Гњилану, који је био испуњен верницима, служена је Света Васкршња Литургија.
Дан Христовог Васкрсења у гњиланској цркви, која окупља вернике Косовског поморавља, започет је свечаном литијом, коју је предводио старешина овог древног косовско-метохијског  храма, протојереј Зоран Ковачевић уз саслужење ђакона Александра Марковића.

На крају литије протојереј Зоран Ковачевић, по црквеном обичају, крстом је покуцао на врата,  потом  је отворио храм, а за њим су ушли бројни верници.
Благодат и радост Христовог Васкрсења испунила је саборни храм св. Николе у Гњилану.

Прохладно и магловито јутро у Гњилану није спречило преостале гњиланце и многе вернике из околних гњиланских села да присуствују Светој литургији, а појци за црквеном певницом, додатно су улепшали Свету литургију.

Примивши Свете Христове Тајне -  причешћа, верни народ је са радошћу завршио седмонедељни Васкршњи пост.
На крају Свете Литургије прочитана је посланица Његове Светости Патријарха српског Г.Г. Иринеја.

+++ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ+++


 

 

ВАСКРШЊИ ТРОПАРИ И КОНДАЦИ
Глас 1.
Тропар: Иако су Јудејци каменом запечатили гроб и војници чували Твоје пречисто тело, васкрсао си Тридневни Спаситељу, који дајеш свету живот. Због тога Ти небеске силе клицаху Животодавче: Слава Васкрсењу Твоме Христе, слава Царству Твоме, слава провиђењу Твоме, Једини Човекољупче!
Кондак: Васкрсао си као Бог из гроба у слави и свет си уједно васкрсао, а људска природа Те као Бога песмама слави, и смрт ишчезе. Адам се весели, Господе, а Ева сада ослобођена од окова, радује се кличући: Ти си Христе Онај који свима даје Васкрсење!
Глас 2.
Тропар: Када си умро Животе Бесмртни, тада си умртвио Ад блистањем Божанства, а када си умрле од праискона васкрсао, све Силе Небеске Ти клицаху: Животодавче, Христе Боже наш, слава Теби!
Кондак: Васкрсао си из гроба Свемогући Спаситељу и Ад видевши чудо уплаши се, и мртви усташе. А творевина, видећи, радује се заједно с Тобом и Адам се весели: И свет, Спаситељу мој, прославља Те непрестано.
Глас 3.
Тропар: Нек се веселе сви на Небу, нека се радује све на Земљи, јер учини силу мишицом Својом Господ. Сатре смрћу смрт, Првенац од мртвих би, из дубине Ада избави нас и подаде свету велику милост.
Кондак: Васкрсао си данас из гроба Милостиви и нас си узео од врата смрти. Данас се Адам весели и радује се Ева, и пророци заједно с патријарсима певају непрестано, божанску силу власти Твоје.
Глас 4.
Тропар: Господње ученице, жене мироносице, сазнавши од Анђела за радосну вест о Васкрсењу и одбацивши прадедовску осуду, хвалећи се, Апостолима говораху: Уништи се смрт, Васкрсе Христос Бог, који даје свету велику милост.
Кондак: Спаситељ и Избавитељ мој Васкрсе из гроба као Бог, ослободи од окова оне који су на Земљи рођени и врата Адова разби, и као Господ Васкрсе тридневно.
Глас 5.
Тропар: Прославимо песмама верни и поклонимо се Логосу који са Оцем и Духом нема почетка и који се родио од Дјеве ради нашег спасења, јер је добровољно телом успео на Крст, смрт претрпео и васкрсао умрле, Својим славним Васкрсењем.
Кондак: У Ад си сишао, Спаситељу мој, Ти који си уништио врата Пакла као Најсилнији. Умрле си као Творац са Собом васкрсао и Адам би избављен од проклетства, Човекољупче. Због тога Ти сви кличемо: Спаси нас Господе!
Глас 6.
Тропар: Анђелске силе и стражари обамреше на гробу Твоме, а Марија стајаше код гроба тражећи Твоје пречисто Тело. Заробио си Ад Ти који се ниси саблазнио од њега, срео си Дјеву, Ти, који дарујеш живот. Господе, који си Васкрсао из мртвих, слава Теби!
Кондак: Дланом (руком) у коме је почетак живота, Животодавац Христос Бог, васкрснувши све умрле из мрачних дубина Пакла, даде роду људском васкрсење, јер је Спаситељ свих, Васкрсење и Живот и Бог свих.
Глас 7.
Тропар: Уништио си Крстом Својим смрт, отворио си разбојнику рај, мироносицама си плач претворио у радост, а Апостолима си заповедио да проповедају, јер си Васкрсао Христе Боже, који дајеш свету велику милост.
Кондак: Не може више сила смрти држати људе, јер Христос сиђе уништавајући и рушећи силе њене. И Ад тада би свезан, а пророци сложно, радујући се, говораху: Дође Спаситељ верујућим. Изиђите, верни, на Васкрсење!
Глас 8.
Тропар: Са висине си сишао Милостиви и примио си тридневни погреб да би нас ослободио страдања. Животе и Васкрсење наше, Господе, славаТеби!
Кондак: Васкрснувши из гроба, подигао си умрле и Адама си васкрсао, а Ева се радује Твоме Васкрсењу, и сви крајеви света се веселе због Твога Васкрсења, Многомилостиви!


 

 

 

 

У храму св. Николе у Гњилану служено је Вечерње Великог Петка, са изношењем плаштанице.
Вечерње је служио протојереј Радивоје Живковић уз саслужење ђакона Александра Марковића, у присуству верника из околних гњиланских села.
Протојереј Зоран Ковачевић служио је Вечерње Великог Петка у цркви св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту и у цркви св. апостола и јеванђелиста Марка у Шилову.
Велики петак -  дан велике жалости,  обележава се строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава.

Гњилане

Црква на Велики Петак помиње Страдања Господа Исуса Христа. На јутрењу Великог петка се произноси благовест о страдањима и смрти Богочовека Христа и чита се дванаест страсних јеванђеља.
На Велики петак се служе тзв. Царски часови, то су спојени први, трећи, шести и девети час.
Зову се царски часови из простог разлога што су се првобитно служили у придворном храму уз произношење многољествија цару.
Вечерње Великог Петка - тада се износи плаштаница, ради поклоњења умрлом Господу, изображеном на плаштаници.

Коретиште

На вечерњој молитви читају се паримеји, апостол и јеванђеље.

Након изношења плаштанице, на повечерју, пева се канон о распећу Господњем, који нам описује жалост Цркве и плач Пресвете Богородице.

На Велики Петак Литургија се не служи, изузев, ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.

У богослужењима Великог Петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста.

Сама богослужења тог дана састоје се из:

јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи, као што смо напоменули, увече на Велики четвртак),

царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице.

После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века.

Овога дана предвиђен је најстрожи пост. Православни тог дана строго посте на сувом хлебу и води, а многи тог дана ништа не једу, нити пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак се црквена звона не оглашавају, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења обзнањује клепалима.

Црква Св. Николе у Гњилану

Из химнографије Светог и Великог петка

Ходите сви да певамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и говораше: ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој. (кондак)
Разбојника благоразумног, истога дана удостојио си Раја, Господе; и мене дрветом крсним просветли, и спаси ме. (свјетилен)
Сваки део светога твога тела, срамоту нас ради претрпе: глава трње, лице пљување, вилице шамаре, уста укус жучис оцтом помешан, уши хуле безбожне, леђа бијење и рука трску, цело тело растезање на крсту, удови клинове и ребра копље.Ти који си за нас пострадао, и од страдања нас ослободио; и који си сишао к нама човекољубљем и подигао нас, свесилни Спасе, помилуј нас. (друга стихира на хвалитне)
Господе, када си Ти узлазио на Крст, страх и трепет обузе твар; и земљи си, дакле, забранио да прогута оне који Те распињаху, а аду си заповедио да отпусти сужње на препород људи. Судијо живих и мртвих, дошао си да дарујеш живот а не смрт. Човекољубче, слава Теби. (слава на стиховње)
Већ судије неправедне, умачу трску за одлуку, и Исус бива суђен и осуђује се на крст; и твар страда, гледајући на Крсту Господа. Но Ти који природом тела страдаш мене ради, Господе благи, слава Теби. (и сада на стиховње)
Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на Крсту прикован и копљем прободен, излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти. (тропар)

 

Данас у поподневним часовима у храму св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту, протојереј Зоран Ковачевић, служио је вечерње богослужење у присуству верника из овог косовско-метохијског села.  У храму су унете младе, освештане врбове гранчице, које су подељене верницима, а децу је по устаљеној традицији свештеник даривао звончићима.

vrbica2018

У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет. Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.

Кад су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос, не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори. Пришли су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен. Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао Лазара:

"Лазаре, изађи напоље."

И гле, чудо се догодило. Лазар је устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио молитву. То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила.

Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и уцркву се уносе млади врбови листари, тек улистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

 

Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Вести