Друге објаве

Друге објаве (12)

kosticОснивањем православног братства “Сви свети” на челу са протојерејем Зораном Ковачевићем отворена је још једна страница у промоцији културе православног живљења у епархији Рашко-призренској. Једна од активности Братства било је покретање листа “Светилник”. Уређивачки одбор је хтео да пре свега ауторским текстовима привуче пажњу читаоцима, међу којима би били и деца и интелектуалци, и да им на пријемчљив за њих начин покаже ширину Православља и оне његове стране које можда нису баш свима познате.

У мобилизацији снага које би реализовале овај подвиг се, пре свега на основу личних познанстава чланова Уредништва, ступило у контакт са професором и “братом” Слободаном Костићем, који је по својим духовно-књижевним активностима био познат не само у својој академској средини у Приштини, а затим и у Косовској Митровици, већ и у другим местима Србије. Он се радо одазвао овом позиву, па је тако започета сарадња са њим – човеком који је на истанчан начин, попут опитног старца, доживљаво и созерцавао Бога и његове тајне, и који је умео да та своја искуства, кроз призму своје личности, преточи у “лепу реч”. Управа Братства је знала да ће знање и искуство једног академског радника оваквог “профила” бити огромна. Брат Слободан није био у уређивачком одбору, али је зато својим бројним текстовима још више оплеменио странице овог листа.

Најплодотворнији период у сарадњи Братства и Слободана Костића је био за време стварања и објављивања првих десетак бројева часописа, односно 2006, 2007. и 2008. године. Тада је и, тачније априла 2006, у оквиру показивања филма о Светом владики Николају Жичком у уводу он говорио о животу овог светог Србина.

Његова жанровска разноликост, као и широко поље интересовања, оваплоћени су кроз више текстова у “Светилнику”. Свој суптилни доживљај Бога и вере је изразио кроз прозаичан текст Велико јутро (Сећања смиреног отрока), и кроз лирска остварења: Камен и Кивот Светог Јоаникија Девичког. Читаоци су имали прилику да се упознају са основним православним појмовима у његовом објашњењу, од којих су објављени они сиситематизовани под почетним словима А и Б. Такође је овај лист Братства објавио његово обраћање на једном од научних скупова о сервологији (србистици), филолошком и културном покрету – овог пута

на тему значаја њене духовне компоненте. У Светилнику је забележен и један његов агиографски труд. Састављач је кратког житија мученице Босиљке из Пасјана (Косовско Поморавље), светитељке локалног поштовања, а на основу предања које је сачувано међу старијим становницима овог села, чија је казивања прибележио и искористио као извор. Занимљиво је да ово житије потписао под псеудонимом – Серафим.

Пишући ове скромне ретке, а, уосталом, и увек када се сетимо брата Слободана, у мислима нам је једна његова реченица. Наиме, на једној промоцији своје књиге “Путник”, у периоду када је несрећна болест почела да узима данак његовом животу, он је изговорио реченицу: ”Бог ми је дао болест да здрав будем”. Оксиморон заснован на антонимији, нама земнима, наравно, нелогичан и противречан. Али тако је са Хришћанством и правим хришћанима, често функционишу не по земаљским законима и земаљској логици. ...А брат Слободан је био један од таквих. Овај текст нека буде знак сећања, као и знак захвалности свих нас који смо познавали, поштовали и волели професора Слободана Костића.

Вечна му спомене у блаженом животу, пред Богом, анђелима божијим и свим светима. Православно братство „Сви свети“

Часопис братства „Светилник“ Главни и одговорни уредник: протојереј Зоран Ковачевицћ

Редакција:

Јереј Веља Стојковић

Јереј Александар Зафировић

Др. Вет. Обрад Шошић

Василије Стоиљковић

Др. Никола Костић

Др. Професор Јован Живковић

Весимир Антанасковић

gospojinskipostГоспојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје 15 дана, од 1/14. августа до 28/15. августа, али је строжији од Божићног и Апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане "на води", осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино.

Једино на Празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак и тада једемо рибу, вино и уље. Црква је установила овај пост како би се сви сећали Пресвете Богородице и тражили молитвено заступништво од Ње. Први пут се пост спомиње у списима Теодора Студита (826). Госпојински пост је коначно утврђен на Цариградском сабору (1166), у време Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) и цара Манојла I Комнина (1143-1180).

Шта треба још да знамо о посту? Прву заповест о посту налазимо у Светом Писму у причи о паду Адама и Еве, када су они прекршили Божију заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17). Господ Исус Христос је постио четрдесет дана и ноћи (Мт 4,2), као и пророк Илија у Старом Завету (1 Цар 17), или Пророк Мојсије на гори Хориву (2 Мој 34,28). Пророк Данило је показао да се постом крепи људско тело (Дан 1,10-15). Ниневљани су уз пост избегли катастрофу (Јона 3). Пророк Јездра је постио како би се удостојио посете Божијег Анђела и добијања откровења (2. Јездрина). Постили су и Св. Апостоли. У Хришћанству први подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве Божије заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају. Α то је заповест ο посту, тј. ο уздржању. Нарушавање заповести ο посту први је грех. Зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот. Рана Христова Црква наставила је с поштовањем прописа ο посту, али је придодата духовна категорија, која проистиче из свеукупног Христовог учења. Христови ученици су на првом мисионарском путовању рукополагали презвитере уз молитву и пост (Дап 14,23). Без обзира на то колико је Апостол Павле иначе изнуравао своје тело на путовањима, сам је више пута налагао пост на себе (2 Кор 6,5; 11,27). Пост као установу, Црква је очувала до данас, одредила посне дане у седмици, и вишедневне постове у вези са значајним догађајима из живота Господа Христа (Божићни и Васкршњи пост), Богородице (Госпојински пост) и Апостола (Петровски пост), све у циљу духовног руковођења и изграђивања својих верних.

Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од јела животињског порекла. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу.

Преузето са сајта СПЦ

bobanstojkovicПонедељак 12. август 2013. године,  у 20 часова.

Сала Дома културе у Шилову.

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског и Косовско-метохијског Господина Теодосија, Црквена Општина Гњилане у години јубилеја, 1700. година од доношења Миланског едикта, организује предавање на тему "цар Константин велики и Милански едикт".

ПРЕДАВАЧ: СВЕШТЕНИК БОБАН СТОЈКОВИЋ, ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ У НИШУ.

Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Друге објаве