Обавештење
  • There was a problem rendering your image gallery. Please make sure that the folder you are using in the Simple Image Gallery Pro plugin tags exists and contains valid image files. The plugin could not locate the folder: images/svetinjama_uPohode

Warning: imagejpeg(/www/htdocs/w00ff5ca/SPCGNJILANE/cache/jw_sigpro/jwsigpro_cache_643ff845f6_1.jpg): failed to open stream: Permission denied in /www/htdocs/w00ff5ca/SPCGNJILANE/plugins/content/jw_sigpro/jw_sigpro/includes/helper.php on line 295
петак, 11 септембар 2015 13:56

Манастир Високи Дечани

manastirDecani

Манастир Високи Дечани је задужбина краља Стефана ИИИ Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин. Храм представља петобродну грађевину и припада рашком стилу. Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије.

Изградња манастира

Изградња цркве Христа Пантократора (Сведржитеља) почела је 1327. године ктиторством српског краља Стефана Уроша Трећег Дечанског. Главни мајстор био је фра Вита из Котора, иначе католички монах, а радове је надгледао архиепископ Данило Други који се трудио о „саздању и утврђењу“ цркве скупивши „велико мноштво уметничких и вештих мајстора“. Сам Стефан Дечански је сазидао угаони камен на овој цркви а још 1330. године издао је ктиторску повељу којом је богато обдарио своју задужбину. После смрти краља Стефана, његово дело наставио је његов син Стефан Урош Четврти Душан и окончао градњу Дечана 1335. године. У време турског робовања ова царска лавра је опстала, али у врло тешким околностима.
1912 Манастир Високи Дечани.ЈПГ

Осликан је знатно касније 1347-1348. године. Саме пропорције овог манастира (дуг 36 метара, а висок 30 метара), за оно време потпуно неуобичајене допринеле су да се овај манастир назива „Високим“ (Високи Дечани). Племенито једноставан, складних пропорција овај манастир представља највећи српски средњовековни споменик. По легенди, сам Стефан Дечански је изабрао место на којем манастир сада лежи. Он је у ту сврху доста места обилазио, а онда је изненада наишао на ово место које га је очарало својом лепотом.

    "А сам, поставивши шаторе, ту пребиваше дивећи се красноме месту, јер лежи на највишим местима, сачишћено сваким дрвећем, многогранатим и многоплодним, а уједно равно и травно, а одасвуд теку најслађе воде. Ту извиру велики извори и напаја га бистра река, чија вода пре укуса даје велико руменило лицу, а после укуса велико добро растворење телу, тако да се нико не може наситити насладе воде. Са западне стране затварају га највише горе и њихове стрмине, и отуда је тамо здрав ваздух. Са источне стране овоме се приуподобљава велико поље, наводњавано истом реком. Такво је дакле место часно и достохвално за подизање манастира" (Григорије Цамблак).

Период после 16. века

У време обнове Пећке патријаршије, у другој половини 16. века, настају боља времена. У то време, па и кроз цео 17. век, манастирска ризница, библиотека и остала манастирска здања су обогаћена вредним драгоценостима. Посебно је значајан рад манастирске скрипторије где су преписиване богослужбене и богословске књиге. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, манастир су опљачкали Турци. Поново су настала тешка времена за манастир Дечане и његово братство које се тих година једва одржало.

Кнез Милош подиже 1836. године један конак, а кнез Александар 1849. године поклања ћивот за мошти светог краља Стефана Дечанског. Мошти су последњи пут пресвучене 1964. године у одећу коју је сашио тадашњи епископ, каснији патријарх српски Павле.[1] Током 19. века обновљена су манастирска здања.

Дечанска црква Христа Пантократора спада међу највеће грађевине средњовековне Србије. Црква манастира Дечана грађена је од мермерних квадара у две боје. По својој градитељској сложености црква представља складно прожимање елемената западног - романике и готике, и источног - византијског стила са већ постојећим традицијама српске уметности. Сликање дечанског храма трајало је од завршетка градње 1335. па све до 1350. године и радило је неколико група најбољих сликара Душановог царства. По броју ликова и сцена, као и укупној осликаној површини, дечанске фреске предњаче у српском сликарству средњег века.

Колекција рукописних књига манастира Дечани по значају и богатству је одмах иза хиландарске.

Косовска пошта је на пролеће 2009. издала поштанске маркице, на којима је приказан манастир Високи Дечани као „архитекстонско благо Косова“, без напомињања његове повезаности са српском културом и историјом.

Уз Дечане се налазе 23 хектара земљишта око којих траје судски спор у вези са власништвом.


Светска баштина

Овај манастир се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом „Средњовековни споменици на Косову и Метохији“.

УНЕСКО је прогласио манастир Дечани за место светске културне баштине 2004, наводећи да су његове фреске једно од највреднијих примера тзв. ренесансе Палеолога у византијском сликарству и драгоцен запис о животу у XIV веку.

ВИКИПЕДИА

уторак, 20 август 2013 22:00

Светињама у походе

posetadecnima

„Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса твоја. Радујем се и веселим се о теби, пјевам имену твојему, вишњи!“

Црквени одбор у Гњилану, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског и Косовско-метохијског Теодосија, организовао је 18.8.2013. године једнодневно поклоничко путовање у манастире Високи Дечани, Пећка патријаршија и Грачаница.

Није лако пронаћи речи којима би учесници поклоничког путовања исказали своја осећања, радост и благодарење Господу нашем Исусу Христу, што их је удостојио да без икаквих тешкоћа, уз осмех и радост, свој живот украсе прекрасним печатом вере, а душе своје обогате даровима Божијим.

У јутарњим сатима стигли смо у манастир Високи Дечани. Улазимо у храм и доживљавамо величанствена дела духовне природе. Монаси за певницама, светлост кандила и свећа, Херувимска песма, испуњавали су храм и наша срца. Велики број поклоника се причестио. Узели смо нафору, поклонили и целивали кивот са моштима Светог мученика Стефана Дечанског и лаганим кораком прошетали предивним манастирским двориштем. Архимандрит манастира Дечани, отац Сава (Јањић), позвао нас је на послужење. Његова беседа о љубави, вери, посту и молитви, али и несвакидашњи амбијент, крепили су душу. Немогуће је детаљно описати како се осећа човек на овом светом месту, јер емоције преплаве срце, а речи понестану.

Пред нама је још једна светиња - манастир Пећка патријаршија, један од најзначајних споменика српске прошлости. И овде су учесници путовања доживели незаборавне и пријатне тренутке. Кустос манастира упознала нас је са манастирским комплексом, а затим, са великом љубављу, говорила о историји и уметности Пећке патријаршије, о личностима везаним за Пећку патријаршију, о духовности. Несвакидашњи тренуци у манастиру брзо су прошли, али ћемо их се увек сећати.

Крећемо за манастир Грачаницу. Она је символ лепоте! Она сваког посетиоца оставља „без текста“. Исто чини и са нама. То се не односи само на спољашњи изглед манастира, већ и на унутрашњи, на сликарство. Разговарамо са монахињама. У манастирској сувенирници купујемо књижице и бројанице.

Враћамо се својим кућама испуњени радошћу, надом и вером, славећи Господа и све свете.

ФОТОГРАФИЈЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ И У НАШОЈ ФОТО ГАЛЕРИЈИ
{gallery}svetinjama_uPohode{/gallery}

Published in Вести
Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Displaying items by tag: Дечани