На празник св. цара Константина и царице Јелене у истоименој цркви у Коретишту, служена је Света Литургија у присуству верника из Коретишта и околних села.

Литургију је служио протојереј Драган Којић уз саслужење протојереја Зорана Ковачевића и протојереја Радивоја Живковића.

Протојереј Драган Којић одржао је кратку беседу у којој је истакао улогу и значај свеца које данас прослављамо за хришћанство.

Као и сваке и ове године је пререзан славски колач, који је као бескрвну жртву у част св. цара Константина и његове мајке царице Јелене, а за здравље и спасење његово и његове породице принео Љубисав Цветковић, мештанин овога села, који је за присутне вернике приредио скромну гозбу након Свете Литургије у новосаграђеном објекту који се налази у црквеној порти.

Мита Ковачевић из Коретишта, нови је кум храма св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту.

crkva koretiste

МОЛИТВА прва светом цару Константину и царици Јелени
Свети цареви Константине и Јелена, пред Богом и Матером Божјом ви сте нада наша и посредници наши, наша радост у временима злим, штитите нас кад устреба и помозите нам. Манастира наших и цркава пазитељи, због чега верујемо и молимо се у сузама усрдно вама, не окрените се од нас слабих, и посредујете пред Богом и пречистом матером Божјом Маријом да бдију над нама праштајући нам сагрешења наша и да све нас оснаже у вери доживотно, до опроштаја грехова наших. Амин.
МОЛИТВА друга светом цару Константину и царици Јелени
Свети цареви Константине и Јелена, ви који сте чистији од свих Господњом руком одабраних царева, падајући пред вама у сузама вас молимо: помилујте нас који смо у невољама; ви сте посредници наши пред Светом Тројицом, и избавитељи. Почујте мољења наша сада, одагнајте невоље наше у овом земном животу и излечите немоћи наше, исцелите болести наше, угасите пламен злобе наше, избавите нас од непријатеља видљивих и невидљивих. Дајте нам да у миру са другима и у миру своме душевном живимо; помозите нам молитвама вашим светим. Смилујте се сада и опростите сагрешења наша, јер са Страхом и умиљењем кличемо вам: Родитељи хришћана! Амин.

 

 

Published in Вести
У храму св. Николе у Гњилану служено је Вечерње Великог Петка, са изношењем плаштанице.
Вечерње је служио протојереј Радивоје Живковић уз саслужење ђакона Александра Марковића, у присуству верника из околних гњиланских села.
Протојереј Зоран Ковачевић служио је Вечерње Великог Петка у цркви св. цара Константина и царице Јелене у Коретишту и у цркви св. апостола и јеванђелиста Марка у Шилову.
Велики петак -  дан велике жалости,  обележава се строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава.

Гњилане

Црква на Велики Петак помиње Страдања Господа Исуса Христа. На јутрењу Великог петка се произноси благовест о страдањима и смрти Богочовека Христа и чита се дванаест страсних јеванђеља.
На Велики петак се служе тзв. Царски часови, то су спојени први, трећи, шести и девети час.
Зову се царски часови из простог разлога што су се првобитно служили у придворном храму уз произношење многољествија цару.
Вечерње Великог Петка - тада се износи плаштаница, ради поклоњења умрлом Господу, изображеном на плаштаници.

Коретиште

На вечерњој молитви читају се паримеји, апостол и јеванђеље.

Након изношења плаштанице, на повечерју, пева се канон о распећу Господњем, који нам описује жалост Цркве и плач Пресвете Богородице.

На Велики Петак Литургија се не служи, изузев, ако би Благовести пале на тај дан, а не служи се зато што се на Литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву.

У богослужењима Великог Петка спомиње се хватање Господа Исуса Христа, суд јеврејских старешина и римског проконзула Понтија Пилата над Њим, крсна страдања, смрт и скидање са крста.

Сама богослужења тог дана састоје се из:

јутрења - на коме се чита Дванаест страсних (страдалних) Јеванђеља (ово јутрење се обично служи, као што смо напоменули, увече на Велики четвртак),

царских часова и вечерња, тј. опело Христово, са изношењем плаштанице.

После вечерње, поје се мало повечерје са каноном ο распећу Господњем, тзв. Плач Пресвете Богородице, чији је аутор Симеон Логотет из X века.

Овога дана предвиђен је најстрожи пост. Православни тог дана строго посте на сувом хлебу и води, а многи тог дана ништа не једу, нити пију, а тек увече, када изађу звезде, узму мало хлеба и воде. У знак туге и жалости, на Велики петак се црквена звона не оглашавају, почев од бденија на Велики четвртак, већ се време богослужења обзнањује клепалима.

Црква Св. Николе у Гњилану

Из химнографије Светог и Великог петка

Ходите сви да певамо, Онога који се нас ради распео, јер Њега виде Марија на дрвету и говораше: ако и Крст трпиш, Ти си Син и Бог мој. (кондак)
Разбојника благоразумног, истога дана удостојио си Раја, Господе; и мене дрветом крсним просветли, и спаси ме. (свјетилен)
Сваки део светога твога тела, срамоту нас ради претрпе: глава трње, лице пљување, вилице шамаре, уста укус жучис оцтом помешан, уши хуле безбожне, леђа бијење и рука трску, цело тело растезање на крсту, удови клинове и ребра копље.Ти који си за нас пострадао, и од страдања нас ослободио; и који си сишао к нама човекољубљем и подигао нас, свесилни Спасе, помилуј нас. (друга стихира на хвалитне)
Господе, када си Ти узлазио на Крст, страх и трепет обузе твар; и земљи си, дакле, забранио да прогута оне који Те распињаху, а аду си заповедио да отпусти сужње на препород људи. Судијо живих и мртвих, дошао си да дарујеш живот а не смрт. Човекољубче, слава Теби. (слава на стиховње)
Већ судије неправедне, умачу трску за одлуку, и Исус бива суђен и осуђује се на крст; и твар страда, гледајући на Крсту Господа. Но Ти који природом тела страдаш мене ради, Господе благи, слава Теби. (и сада на стиховње)
Искупио си нас пречасном Крвљу својом од клетве законске; на Крсту прикован и копљем прободен, излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти. (тропар)

 

Published in Вести
Страна 1 од 5
Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак Displaying items by tag: Коретиште