СПЦО Гњилане

СПЦО Гњилане

У древној цркви Светога Николе у Гњилану, данас на празник Покрова Пресвете Богородице служена је Света литургија којом је началствовао протојереј Зоран Ковачевић уз саслужење свештеника гњиланске парохије и верног народа.

"Величамо те, Пресвета Дјево, и поштујемо часни Твој покров!"

crkva-gnjilane2018

Светој литургији у гњиланском храму присуствовало је више десетина верника из поморавља. Један број верника узео је причешће на данашњој литургији, а протојереј Зоран Ковачевић одржао је кратку беседу у којој је истакао значај прослављања данашњег празника за наш народ на страдалном Косову и Метохији.
Као и сваке године домаћин припрема славски колач, који су данас, као бескрвну жртву, за здравље и спасење своје породице принели Цветко и Златка Миленковић из Шилова. Након резања славског колача  изабран је домаћин славе Покрова Пресвете Богородице за нередну годину.
Породица Миленковић је након Свете литургије за присутне вернике припремила скромно послужење.

18 16

О значају празника је написано много, а поштовање које верници исказују према светитељки над светитељима, је неизмерно.
"У четврти час ноћи, изнад сабраног верног народа  појавила се Пресвета Богородица са раширеним омофором на рукама, као да покрива сав народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Преклонивши колена, Она се дуго молила, заливајући сузама своје боголико и пречисто лице. Свети Андреј видевшии то јављање Пресвете Богомајке показа руком свом ученику, блаженом Епифанију, и упита га: "Видиш ли, чедо моје, Царицу света како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим,  оче свети, како је покрила својим часним покровом, који је светлији од муње, сав народ који је у храму!ˮОвим благословеним јављањем Пресвета Дјева је потврдила молитвено заступништво и утеху за васцели свет".

15 13

У Гњилану се данашњи дан свечано прославља. Нажалост након ратних збивања у граду је остао веома мали број Срба, па се тако овај празник прославља свечано само у порти гњиланске цркве, где се иначе окупља српски народ на овом делу Косова и Метохије.

 Небесна Царице,о Богородице,
 Покров Твој желимо,
 Теби се молимо Спаси нас од (у)вреда,
 заклони од беда.
 Покровом покри ме,
 Царице Пресвета,
 Милошћу спаси ме,
 Дјевице Пречиста.
 Ти ћеш ме исцелит Чистотом убелит.
 Слава Ти и слава Помоћнице права,
 Гле славећи Тебе Ми чистимо себе.
 Небесна Царице О Богородице.

У Коретишту, српском селу крај Гњилана, јуче је започета изградња спомен чесме, која ће красити порту храма цара Константина и царице Јелене.
"Поп Трајкова чесма" биће изграђена средствима људи добре воље, који својим прилогом често помажу сличне акције.
Недавно је средствима верног народа из Коретишта и околине ископан артеријски бунар са здравом пијаћом водом, које има у неизмерним количинама.

pop trajkova cesma

(О томе ко је  протојереј Трајко Ковачевић писао је професор Милорад Миња Филић)
Међу учитељима и националним радницима Гњилана и околине, а и шире, протојереј Трајко Ковачевић заузима истакнуто место.

protatrajkokovacevicРођен је у селу Коретишту 1862. године, у земљорадничкој породици, од оца Косте и мајке Стане.
Основну школу завршио је у Гњилану, а школске 1888/89. године Призренску богословију. Учио је и Учитељску школу у Београду. Године 1890. примљен је за учитеља гњиланске основне школе. Године 1892. године оженио се Стојном Поповић (ћерком Зафира Поповића), која је једно време била учитељица у Гњилану. После 1895. године, изгледа, да одлази у Македонију. Протојереј Трајко Ковачевић се опет враћа у Гњилане, где је управитељ основне школе 1901, 1902/03. године.
Већ 1903. године долази у сукоб са Нићифором, рашко-призренским митрополитом, због жеље учитеља да се донесе Уредба којом би се регулисала права и дужности учитеља и тако се ови заштитили Протојереј Трајко Ковачевић од самовоље митрополитове. Због тога је протојереј Трајко Ковачевић са учитељем Петром Катанићем и његовом женом Стојанком био отпуштен од стране митрополита. Онда је учитељ Владимир Јоксић интервенисао код митрополита да опрости казну коју је изрекао учитељима. О овоме пише и Олга Николић и истиче да је у том сукобу протојереј Трајко Ковачевић, од стране учитеља вучитрнских, затим из Приштине, Неродимља, Липљана, Гуштерице, Лапљег Села, био одређен за заступника - опуномоћника њиховог код митрополита.
После овог сукоба, Трајка опет налазимо у Македонији, где му умире ћерка Даница.
Изгледа да се опет враћа у Гњилане, те опет нема мира, али овога пута од Турака, који му прете убиством.
Једном приликом су пуцали на њега и промашили га, а метак је окрзнуо његову жену Стојну. Због несигурности, Трајко бива принуђен да оде у Србију. Радио је као парох у Ново-бановинској парохији, као и у Богатићу код Шапца.

Протојереј Трајко Ковачевић је добровољац у Првом светском рату, учесник церске битке, а 1915. године са сином Лазаром прелази Албанију. У међуратном периоду у Гњилану,  дакле, био је учитељ и архијерејски намесник, а кратко време и управитељ основне школе, као и вршилац дужности школског надзорника.

Протојереј Трајко Ковачевић је због својих способности увек био у центру догађаја, стално прогањан и од стране наших људи, а и од Турака и Арнаута. У критичним ситуацијама био је принуђен да се склања из завичаја, али се опет враћа њему, остајући му веран до краја живота. Протојереј Трајко Ковачевић умро је 1925. године.

О њему Стојан Капетановић пише: „Био је то човек од ретке вредности и способности“. Тодор Станковић, обилазећи његово родно село пише: „У овоме је селу рођен из честите српске куће Трајко Ковачевић, вишегодишњи одлични српски учитељ у Гњилану и другим местима у Старој Србији“.

Страна 1 од 113
Sample Image
 
Ви сте овде: Почетак СПЦО Гњилане